Dom zdravlja na Adicama dočekao prve pacijente

Dok smo se približavali velelepnom zdalju od 1.200 kvadratnih metara, susretali smo se sa Adičanima koji su bili vrlo raspoloženi za razgovor, a nije ni za čuditi, s obzirom na to da je i dan bio pravi prolećni i, kažu, jedva su čekali da izmile napolje i uživaju u sunčanim zracima.

- Naravno da je odlična stvar imati ambulantu u blizini, naročito kada imaš decu jer se često razboljevaju, a ti nemaš auto da ih prebaciš do lekara, niti autobus u blizini koji bi nas mogao odvesti direktno do leara – nasmejano će jedan od žitelja koji je želeo da ostane anoniman jer smo ga „u’vatili“ na brizinu, a on je samo izašao u šetnju sa ženom i dvoje dece po kraju, u želji da maksimalno iskoriste toplotu drugog prolećnog dana. – Voleo bih da mi nikada ne zatreba nijedna usluga iz te ustanove, ali je lakše znati da je, za ne daj bože, tu. Osećam se sigurnije.

Ušli smo u osvetljeni ambijent prizemnog dela i po zvuku koji dopire do nas iz hodnika sa desne strane konstatujemo da je tu stacionirana pedijatrija, a nekoliko mališana trčka kroz čekaonicu, svaki u svojoj priči i mašti. Našu pažnju prvo je privukao stariji čovek kod lifta, koji naslonjen na štap, mirno, u tišini, čeka da ga on odvede do prvog sprata, na kom je odeljenje opšte medicine.

- Pročitao sam baš u vašem listu da je ambulanta počela da radi pa sam došao da vidim koga ima od lekara, te i da prebacim karton - kaže Nikola Kravić, koji živi od Doma zdravlja oko kilometar. - Invalid sam, nemam prst na desnoj nozi, a moje najčešće prevozno sredstvo je bicikli, te sam tako odlazio do lekara i nazad ili deca dođu po mene, zato mi je mnogo lakše sad kad ovde imam ambulantu. Čuo sam da su ovde opšta praksa i pedijatrija, odnosno sve što treba svim uzrastima, naročito nama starijima.

Ambulanta Doma zdravlja “Novi Sad” na Adicama biće na usluzi za oko 17.000 stanovnika tog dela grada. U objektu rade lekari opšte prakse, ginekolog, pedijatar za predškolce i za decu školskog uzrasta, zatim dečji stomatolog i opšti zubar, kao i laboratorija.

Lift je otvorio teška vrata, a mi smo se oprostili od ljubaznog gospodina uz reči podrške, te smo krenuli ka izvorima dečjih zvukova da prozborimo i sa roditeljima koju. U čekaonici razmenjujemo osmehe sa mamama i počinjemo neobavezno ćaskanje, a jedini otac u prostoriji napušta čekaonicu i sa sinom odlazi u istraživanje objekta, dok ne dođu na red za pregled.

- Dok se ovde nije otvorila ambulanta, prvo smo išli u Dom zdravlja na Novom naselju, a kada je krenula pandemija koronavirusa, naša lekarka je preseljena čak u Rumenačku, što mi je još manje odgovaralo – priča mama Fljorentina Tatarev. - Na Adicama živimo i puno nam znači što je ambulanta tako blizu. Svima ovde odgovara, naročito nama sa malom decom. Sin mi je često bolestan, a do Rumenačke mi je baš bilo teško tako često ići, nema busa, pa smo uglavnom išli peške.

Nismo želeli da zanemarimo ni obilazak prvog sprata, a tamo se nalazimo licem u lice sa nekoliko starijih ljudi, koji sa mukom čekaju da im se ublaže trenutne patnje. Prišli smo gospodinu u čekaonici koji nam se predstavlja kao Milorad Paunović zvani Loliša. Uz to prihvata ponuđenu ulogu yentlmena ne bi li „spasio“ dve dame koje su sedele pored njega od razgovora sa novinarima.

- Ići ću sad u Vršačku da uzmem zdravstveni karton i prebacim ovde, s obzirom na to da mi je ambulanta na 100 metara od kuće – priča Loliša. - Ovo je trebalo odavno da se izgradi, ali, eto, sve ide polako, pa dočekasmo i Dom zdravlja. Imamo nekoliko doktorica na raspolaganju, a verujem da će i usluga biti na nivou. Lako mi je da došetam, kad imam uslova za to, a sad sam kod lekara jer me je noga izdala. Žena mi stala petom na prst. Prvi utisak kao pacijenta je zadovoljavajući, ne znam šta bi moglo da bude bolje od ovoga. U stvari znam, što manje posećivati ovakve ustanove i ostati zdrav.

Sonja Gligorov je došla sa sinom da ga lekarka pregleda i, kako kaže, njegova pedijatrica je takođe radila prvo na Novom naselju, a sa dolaskom pandemije kovid-19 virusa, preseljena je čak u Rumenačku.

- Živimo na Telepu pa nam je bilo dosta naporno ići čak do Detelinare radi pregleda – priča mama Sonja, rekavši da je zgodnije što su Telep i Adice dobile ambulantu do koje put nije dug. - Naša pedijatrica je sada iz Rumenačke ambulante došla da radi ovde u Adice, tako da smo se vrlo rado prebacili na bližu destinaciju.

I. Bakmaz