Доброта се учи: прихвати различитост
Изложба плаката „Толеранција“, која обухвата 29 радова најутицајнијих дизајнера из целог света, отворена је на „Фестивалу љубави“ испред Тржног центра „Променада“.
Уметници су се одазвали позиву реномираног графичког дизајнера, илустратора српског порекла из Њујорка Мирка Илића, иницијатора и аутора изложбе, да креирају плакате на тему толеранције, са задатком да плакати садрже реч “толеранција” исписану на њиховом матерњем језику. Суштина пројекта јесте презентација изложбе у јавним просторима, на улицама и трговима, а не у галеријама, са идејом да буде доступна свим грађанима како би се указало на значај поштовања права и достојанства сваког појединца. Изложба ће трајати до 10. марта.
- Овакав начин комуникације је неопходан зато што смо заборавили на то како су нас старији учили да се људовањем и човечно живи и опходи са другима – поручила је министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордана Чомић, која је отворила изложбу. – Људска врста је таква да су зло, мржња и непристојност спонтани и лаки, а да се доброта учи. Кад имате бабу, она вас учи доброти, а ако је немате, онда ту улогу преузимају ови плакати, који су обишли добар део света и који имају само једну поруку: „На улици гледај у очи оног ко је различит од тебе и прихвати га таквог какав је.
„Толеранција“ је путујућа изложба, до сада приказана у бројним градовима Европе и света, а ово је њено треће издање у организацији Компаније “Цолор Медиа Communications”. Са сваким новим градом у коме је представљена, један од најистакнутијих дизајнера из те земље својим радом је узео учешће.
- Толеранција је могућност да две стране објективно коегзистирају независно, без обзира на то што имају различите ставове и погледе на свет - сматра визуелни уметник Стефан Гајић из Београда, чији се рад налази на изложби. – Мислим да управо то ова изложба и представља - могућност да видимо различите стране и интерпретације једне теме из различитих делова света. Сматрам да је то поготово важно у данашње време, да заправо видимо на који начин неко други мисли, а да можемо да га саслушамо и разумемо, иако можда имамо другачије ставове. На делу које је овде изложено желео сам да прикажем различитост која је, кад је реч о људском идентитету, данас коначно све чешће призната и представљена широј јавности.
Текст и фото: Б. Павковић