ДНЕВНИК У ПОСЕТИ МЕСНОЈ ОРГАНИЗАЦИЈИ „ВИДОВДАНСКО НАСЕЉЕ” Пензионерски дани су ЛАКШИ и лепши у ДРУШТВУ; Било би и више дружења да ИМАМО своју просторију

Овде се најстарији углавном познају, друже се те ситуација са социјализацијом није као она у ужем центру града.

Састају се по потреби неколико пута годишње, с тим да у просторијама Месне заједнице могу добити све релевантане податке како о бесплатном одласку у бање, тако и о подели солидарних пакета. 

- Ново руководство је изабрано пре две године. Релативно смо млада организација али се трудимо да нашим пензионерима изађемо у сусрет када год им је то потребно. Имамо проблем што немамо наше просторије као што је то случај у другим деловима града, где постоје Клубови за пензионере.  Када би смо и ми имали такав простор сигурно би било више чланова и могућности да организујемо неко веће окупљање, дружење предавања и слично – казао је за “Дневник” председник Месне организације “Видовданско насеље” Тихомир Трифуновић.

Каже да је било говора да се у оквиру простора где се планира изградња вртића у Улици Емилије Јанковић оспособи један део где би био пензионерски клуб где би најстарији из овог дела града могли да се друже или да организују нека дешавања на која би долазили пензионери из других месних организација.

- За сада имамо позитиван став града  да нас имају у виду и  да би на том месту где је планиран вртић могао да заживи и Дом за пензионере. Имамо одличну сарадњу са Месном заједницом можемо да користимо те просторије када нам је потребно, али оне нису довољно велике за неке од наших активности – казао је Трифуновић. 

Каже да је пензионерима изградња Дома здравља у Видовданском насељу веома олакшала живот, јер сада не морају да одлазе у друге делове града како би обавили неки од лекарских прегледа.

- Овде има и мање покретних, тако да нам је Дом здравља и више него добродошао. Имамо проблема са заказивањем термина за преглед и на то се чека. Али пензионери су стрпљиви и чекају свој ред – каже Трифуновић.  

Драго Стојичић, председник Савета МЗ Видовданско насеље, и сам је пензионер. Каже да је задовољан из два разлога, јер има пензију из Србије и још једну из Републике Српске и нема здрвствених проблема.

- Десет година сам председник Савета Месне заједнице и борим се за уређење овог места. Нови део није био урбано решен. Сада то јесте. Имамо чак и Дом здравља. Решили смо комплетну инфраструктуру канализацију, асфалтиране су улице. Урађена је расвета.  Има још детаља, јер се насеље шири. Имамо 52 нове зграде у насељу. Сада се боримо за вртић.

Разумем пенизонере и њихове потребе и имају пуну подршку Месне заједнице и простор је на услузи када год им затреба – казао је Стојичић.

Ове године је њих седам из ове Месне организације отишло у бање уз помоћ ПИО Фонда и Града Новог Сада, а додељен је један пакет солидарне помоћи. 

На путовања одлазе са другим месним организацијама, а у сарадњи са пензионерима из других делова града организују прославе различитог садржаја. 

Овде више од 50 одсто пензионера како каже наш саговорник има мању пензију од 40.000 динара, тако да су примања један од оних проблема који их тиште.  У већини случајева њима помажу остали чланови породице.

- Град је доста уложио у последњих неколико година као у изградњу тако и у реконструкцију домова за пензионере, што је изузетно добра ствар за читав град и за све пензионере – напомиње наш саговорник.

Он је каже млад отишао у пензију са свега 42 године, пре две деценије. Радио је у војсци и вели није му тешко пао одлазак са посла.

- Радио сам додатне послове, сервисирао сам телевизоре и слично. Било би ми јако досадно да сам само седео у кући. За човека је јако битно да се нечим бави и да је у покрету као би сачувао психичко и физичко здравље – закључио је он.

Слађана Аничић Илић