Цвеће и рецитације поводом годишњице рођења Мирослава Антића
Поводом годишњице рођења Мирослава Антића, чланови Одбора манифестације „Антићеви дани“ посетили су гроб великог песника, а потом и споменик у Дунавском парку, те положили венце.
Као и сваке године на тај дан, стихове песама Мирослава Антића у парку поред његове бисте говорили су новосадски основци, а овог пута присутни су имали прилику да чују и две Антићеве песме преведене на ромски и мађарски језик.
– Данас је други дан манифестације којом обележавамо сећање на нашег великана, а славећи лик и дело Мике Антића, ми свакако славимо и непролазност његовог уметничког стваралаштва – истакао је члан Градског већа за културу Далибор Рожић. – У оквиру манифестације, а на велико задовољство Градске управе за културу, имамо мноштво програма и драго ми је што и на такав начин скрећемо пажњу јавности на лик и дело нашег великана.
Песму „Плави чуперак“ на ромском језику говорио је ученик ОШ „Душан Радовић“ Себастијан Ђорђевић, који је ту песму и превео на ромски, а стихове песме „Редослед“ на мађарском је говорио Акош Фуско, ученик исте школе. Ученици ОШ „Мирослав Антић“ из Футога Ана Миленковић и Андреј Петковић говорили су стихове песама „Шта је највеће” и „Лична песма“.
Мирослав Антић био је свестрана личност, песник, уметник, боем, али и дугогодишњи новинар листа „Дневник”. О његовом перу и данас причају старије колеге, радо се сећајући анегдота и Микиног довитљивог духа.
Текст и фото: Б. Павковић