ЦРТИЦЕ ИЗ ИСТОРИЈЕ: Трговачко чудо у Змај Јовиној
Половином фебруара 1960. отворена је изузетно атрактивна продавница „Липар” у Змај Јовиној улици, која ће наредне деценије, како каже хроничар Владимир Врговић, бити „градски шлагер” захваљујући предузимљивом пословођи Браниславу Вулићу Срби.
Осим што је достављала робу на адресу купца, који би је наручио телефонским позивом на број 35-39, била је јединствена по много чему у тој деценији.
У октобру 1963. на њеним рафовима појавио се већи број добрих вина, међу којима и „крокан” са Бисерног острва код Бачког Градишта, а у априлу 1964. асортиман је употпуњен истарским пићем у којем лежи истина. Од септембра исте године има новину у продаји – лименке са готовом храном, а од новембра продаје нар и далматински шипак. Међу робом широке потрошње „Липар” је увек имао нешто ново да привуче купце, а понајвеће гужве настајале су кад би се сјатили сладокусци да тешком муком изаберу неки од чак 30 врста сладоледа загребачке млекаре „Ледо” или топле слане кифле, којих би се на улици дневно продало 3.500.
У априлу 1967. Вулић први у граду износи пред локал пулт-фрижидер како би продавао нову врсту сладоледа на штапићу, а исте године 23. новембра организује дегустацију вињака „Словенија-вина”. Србиној иновативности ту није био крај: 19. јануара 1968. поставио је пред локал мали киоск са разноврсним салветама, а муштерије су му овог пута биле ученице на зимском распусту, плаћајући по комаду десет пара како би употпуниле своју колекцију. Поређења ради, лист „Дневник” је у то време коштао 50 пара. Пролећа 1968. појавиле су се пихтије у праху у папирним кесицама, које је производио „Деламарис” из Изоле, а у септембру „мушка вода” из Кладња по цени од пет динара за литар.
Кад је 26. децембра 1968. на Лиману 2, поред „Агровојводине” отворена нова самоуслуга, за шефа је изабран управо Вулић, будући да су до 1. септембра 1969. у „Липару” трајали радови како би био реновиран и проширен. Првобитну славу „Липар”, нажалост, није задржао.
С. М-ћ