Цртице из историје: Шљокице победила црна хаљиница
Стиховима Мирослава Антића „Стари пут од лишћа сав жут/ Ноћ на путу том/ Сан од звезда тако је жут/ Сан у оку мом…” започела је евровизијски наступ 1961. године наша суграђанка Љиљана Петровић и тако повећала интересовање својих сународника за овај музички фестивал, који је потом постао важан повод да се породице и пријатељи једном годишње окупе и навијају.
Медијску пажњу није привукла само својим скромним и достојанственим изгледом, изашавши на сцену у малој црној хаљини коју је сашила њена мајка и окитивши се једино брошем, будући да су све певачице биле обучено шљокичаво и блештаво, Мика би рекао „као божићне јелке”, већ и тиме што је Југославија била прва социјалистичка земља на евровизијском такмичењу у време хладног рата.
За нашег представника изабрана је сасвим случајно, будући да је пре такмичења била релативно непозната. Наиме, током самог избора за „Песму Евровизије” боравила је у љубљанском студију и снимала песме за своју прву плочу, где ју је чуо Јоже Прившек. Иако су многи били против тога, он јој је, одушевљен, понудио сарадњу, те је компоновао музику за „Неке давне звезде”. ЈРТ избор одржао се 16. фебруара 1961. у Љубљани, а финално такмичење 18. марта у Кану. У конкуренцији певача из 16 земаља освојила је осмо место. Одмах после преноса „Евровизије” Новосађани су спонтано преплавили улице и радовали се, пише хроничар Владимир Врговић. У домаћинствима је тада било мало телевизора, па се пренос гледао у ресторанима, месним заједницама, излозима… а један од наших суграђана се сећа како је из истих разлога Љиљанин отац ставио ТВ на прозор.
С. М-ћ
