До средине 60-их година 20. века, док нови Нови Сад није добио водовод, а стамбене зграде тоалете за какве данас знамо, укућани би једноставно напунили кацу или дрвено корито врућом водом и сви се потом изређали, док би привилеговани једном недељно посећивали јавна купатила.
