ЦПЗВ Бесплатне радионице за породице
Центар за рани развој, основан 2014. године, реализује неколико програма подршке породици, у које спадају и бесплатне радионице за децу до пет и по година.
Радионице за новосадске малишане до пет и по година одржавају се једном недељно у просторијама вртића “Гуливер” јер Центар за производњу знања и вештина (ЦПЗВ), који је оснивач Центра за рани развој, од 2015. године има склопљен уговор са Предшколском установом. Оснивач ЦПЗВ – а Татјана Лазор Обрадовић истиче како су све радионице бесплатне и да је битна само пријава родитеља пре доласка.
- Пошли смо од идеје да то буде простор где ће долазити деца која нису успела да се упишу у вртић, што је тада био већи проблем него сада – открива Татјана и додаје како углавном долазе деца која имају две до четири године и да ретко кад долазе бебе које нису проходале. - Поента радионица је да и родитељи учествују и да се на тај начин оснажују и јачају њихове родитељске компетенције јер радионице воде едуковани волонтери који су на завршним годинама студија или већ дипломирани психолози, педагози, дефектолози. Ми немамо велики buyеt за то, те је идеја да се родитељима покаже како са неким свакодневним материјалима које имају у кући, могу свашта да раде са дететом.
Центар за рани развој ради и са децом из ромске популације, односно како Татјана каже, са децом која живе у неформалним насељима у Новом Саду. Она истиче како је у питању много већи програм и рад на терену, док су садржаји и теме слични првом програму, али прилагођени условима у којима се живи. Групни сусрети за децу и родитеље се организују свакодневно у неким од кућа тих породица. - Код људи који живе у таквим условима много је мањи проценат деце која похађају вртић у раном узрасту,па је сврха и циљ нашег рада да родитеље мотивишемо да што раније пријављују децу у вртић – наглашава Татјана. – То радимо како би деца што пре била обухваћена предшколским системом јер се према бројним истраживањима показало да дете што се раније укључи у васпитно-образовни систем то је касније мањи ризик да ће испасти из система и напустити школу. Код Рома се врло често девојчице већ у петом - шестом разреду основне школе осипају из школе или остају код куће да брину о млађој деци или је ту присутан проблем раних уговорених бракова.
Татјана наводи како родитељима ромске националне заједнице пружају информативну и подршку за директан рад са дететом у кућним условима, а истовремено их уче и како да га упишу у вртић или школу.
К. Ивковић Ивандекић