БОРБА СЕДМОГОДИШЊИХ НОВОСАЂАНА СТРАХИЊЕ И СТЕФАНА ЈОВАНЧЕВИЋА СЕ НАСТАВЉА Велика битка за МАЛИШАНЕ
Страхиња и Стефан Јованчевић су седмогодишњи близанци који су на рођењу остали без кисеоника што је проузроковало оштећење мозга.
Доктори су уверавали родитеље да је све у реду, али након девет месеци установљена им је церебрална парализа. Од тог тренутка креће мукотрпна борба родитеља да обезбеде новац за неопходне операције и терапије.
Новосађани Страхиња и Стефан су били превремено рођене бебе због чега је родитељима речено да ће имати успорен развој моторних вештина, али да ће временом достићи своје вршњаке. Међутим, родитељи су одлучили да потраже друго мишљење и на свет лекара специјалисте, близанце шаљу на магнетну резонанцу главе чиме је утрврђено да имају вишак мождане течности. Како објашњава њихов отац Синиша Јованчевиић, са непуних годину дана их укључују на све врсте терапија, као што су кинезитерапија, хипотерапија и хидротерапија.
– За радничку класу је ово велика битка, после неколико терапија смо исцрпели сав кућни буџет након чега сам се придружио фондацији „Буди хуман”. На почетку то обично иде тако што пријатељи, познаници, фамилија уплате новац, али када се и то исцрпи поново настаје проблем. Терапије су константно потребне, јер ово није једнократна ствар. Иако их, на сву срећу није животно угрозила, до краја њиховог раста биће неопходан новац да би наставили са напретком – рекао је он.
Временом су се јавили и нови видови финансијске подршке као што су хуманитарне лицитације, где људи продају углавном половне ствари, а новац иде за лечење деце. Тим путем је Синиша упознао Татјану Рађеновић, оснивачицу хуманитарне организације „Тезга за живот”, која се понудила да са волонтерима сакупља новац за близанце.
– Волонтери су за мене хероји из сенке и посебно сам захвалан „Тезги” на свим догађајима које организовала, попут хуманитарног концерта и турнира. Све те акције донеле су нам лепе тренутке у тешком периоду и значиле су нам и морално и финансијски. За прву операцију коју су дечаци имали у Русији су прикупили скоро сав износ, а знанто су помогли и за рехабилатацију роботком на којој су prеthodna два месеца у Београду – навео је отац близанаца.
Страхиња је проходао са две године, док је Стефан са пет и, иако и даље има проблема при кретању, постоји шанса да даље напредује.
– Церебрална парализа је такво стање да ти никад не знаш шта ће колико помоћи и у којој мери, али до сада постоји напредак и то је оно што нас храбри – каже Јованчевић.
М. Ненадовић
