Богата историја иза познатих новосадских фасада

Након рушења Новог Сада током бомбардовања 1849. године, када је од постојећих 2.812 зграда остало свега 808, дошло је до обнове града. Тада је подигнут велик број грађанских кућа у самом центру и од некада скромног полуоријенталног места, Нови Сад постаје мања средњоевропска варош.

Новосадска архитектура јесте нешто по чему наш град постаје  препознатљив као доскорашња престоница културе, али о нашим здањима још увек мало знамо. Вероватно се ретко ко запита шта представља плава зграда на углу Милетићеве и Грчкошколске улице са статуом на врху. Ради се о двоспратној необарокној палати Централног кредитног завода, која је добила и назив „Златни човек”, због бронзане скулптуре Хермеса на врху куполе на углу. Изграђена је као једноспратница 1896. године, други спрат је дозидан 1921, док је обнављана у два наврата, крајем 70-их и почетком 2000-их.

Зграда сличног назива – Гвоздени човек, која се налази тик уз католичку цркву Имена Маријиног (односно катедрале, како је локалци зову) такође је препознатљиви симбол нашег града. Иако је адресирана на Његошеву улицу, својом позицијом наставља низ прелепих зграда на Тргу слободе (Hayićеva кућа – Аполо центар и две зграде Војвођанске банке). Иначе је изграђена у стилу сецесије, у облику ћириличног слова „Ш“, 1908/09. године. Интересантно је да се на месту ове зграде у 18. веку налазило католичко гробље, а почетком 19. века изграђена је двоспратна зграда, такође позната као „Гвоздени човек“.

Зграда Бановине убраја се међу значајније када је реч о стилу модерне архитектуре. Она је грађена од 1936. до 1939. године и данас је седиште Покрајинске владе. Објекат је затворене издужене потковичасте основе. Полукружни део зграде налази се на западној страни, док је на источној страни кула чија је основа квадратног пресека. Зграда се састоји од сутерена, партера и два спрата, дужине је 180 метара, ширине 44 метра и висине око 20 метара, осим куле, чија је висина 42 метра. Обложена је белим брачким мермером.

Осим старих здања која су дража нашим суграђанима, издвајају се и оне најмодерније направљене у последњих 30 година, међу којима је фаворит свакако зграда Нафтне индустрије Србије на углу Булевара ослобођења и Народног фронта. Објекат је званично завршен 1998. године, чиме је започета трансформација тог дела града у пословно-финансијски дистрикт. Иако према многима одише хладноћом, постављена плава фонтана на партеру високом три метра, освежава монотони изглед фасаде, а нарочито у летњем периоду. Уз зграду НИС-а, у Српској Атини препознатљиве су и зграде Историјског архива града Новог Сада, потом Парк сити, Континентал и Ректорат.

Текст и фото:

Д. Клашња – А. Чегар