Богата историја биоскопа у Новом Саду

Овако данас изгледа атмосфера у градским биоскопима, који су у нашем граду још крајем 19. века почели да окупљају љубитеље седме уметности. Податак да су Новосађани прве филмске приче гледали у путујућим биоскопима говори нам да су изласци у град ове врсте били далеко већа авантура него у савремено доба.

Раније је Нови Сад имао много више биоскопа него данас, и то у различитим градским насељима – у центру, на Телепу, Детелинари, у Петроварадину, док је у првој деценији новог миленијума Српска Атина остала без иједног од њих.

У Позоришту Дунђерског, које се налазило у дворишту хотела „Војводина”, Новосађани су 1896. погледали први филм, и то годину дана након велике премијерне пројекције браће Лимијер у Паризу. Године 1908. отворена је дворана Тиволи, на пољани код Музеја Војводине, а осим љубитеља играних представа окупљала је и гледаоце авантуристичких филмова и бурлеске, праћених звуком тамбурице и хармонике. Цена карте била је 20 крајцара, а податак да је килограм телетине тада коштао 12 крајцара говори нам да је овај вид разоноде за многе био луксуз.

Први стални биоскоп био је „Аполо”, где је данашњи истоимени тржни центар, а изграђен је 1910. године. Када је основан, окупљао је озбиљнију публику од оне из дворане Тиволи. Успео је да кроз бурну прошлост преживи оба рата, али је, нажалост, срушен 1979. године.

Три године касније, након првог биоскопа, направљен је и други новосадски биоскоп „Корзо” (1913) у Змај Јовиној улици (код данашње пивнице „Гусан”), где је премијерно приказан први новосадски филм „Детектив као лопов” Владимира Тотовића.

Затим су се пуштали филмови на разним местима, међу којима су биоскоп „Одеон” (двориште данашње Војвођанске банке), „Уранија” (угао Трга галерија и Улице Васе Стајића), „Рекс”, „Народни биоскоп” (Танурџићева палата), као и „Луксор” (Јована Суботића). Тако је и 1940. године отворен биоскоп „Палас”, касније чувени „Јадран”, који је пре Другог светског рата пуштао велике филмске хитове Чарлија Чаплина. Као ни у већини набројаних, ни у овом биоскопу се више не приказују филмови, али је био један од ретких који је наставио да ради и у овом веку (до 2008. године).

Интересантан је податак да су у периоду НАТО бомбардовања 1999. године биоскопске сале биле пуне до последњег места, а тада су приказивани најчешће домаћи филмови уз неколико страних блокбастера. Нови Сад је већу биоскопску кризу доживео десетак година касније, од 2008. до 2010. године, када није било сталног биоскопа, уколико изузмемо да су понекад филмови пуштани у амфитеатру на Спенсу.

Данас Нови Сад броји три велика биоскопа. Осим „Арене Синеплекс”, наши суграђани могу да погледају нове филмске хитове од 2015. године у тржном центру „Биг”, док од 2018. то могу да учине и у „Променади”. Новосађанима су доступне и алтернативне биоскопске сале где се могу погледати квалитетни филмови, па су тако често посећени Културни центар Новог Сада, зграда НИС-а, као и многе друге културне установе попут ЦК13, КЦ „Лаб” или КС „Свилара”.

Д. Клашња, А. Чегар