БИРАМО НАЈЛЕПШУ БАШТУ: „Зелени таласи“ врта Милоша Петровића
Врт Милоша Петровића из Ветерника прати његову животну причу, од детињства у Босни до одрастања, школовања и живота у Новом Саду.
Љубав према цвећу наследио је од баке, а иако је и прошле године учествовао на избору за најлепшу башту, признаје да је подлегао „слатком и цветном” притиску сестре и пријатеља па се поново пријавио. Имајући у виду да је по занимењу грађевински инжењер, не изнеђује чињеница да се труди да му двориште буде „под конац”, те у својим подухватима користи „златни пресек”. На земљишту површине око 300 квадратних метара нашло се простора за 400 црвених, жутих и naranyastih тулипана, роза и беле божуре, обичне и дупле нарцисе, форзиције, жбун ароније, стабло крушке и магнолије, два дрена... Централно место у пажљиво осмишљеном дворишту заузима салетла, као и фонтана поред ње, а у пролеће, кад све процвета, посебну атракцију представља десет година стара пузавица „плава киша”, дуга више од десет метара.
Све у дворишту Милош Петровић је осмислио и направио сам, а врт и нега биљака му је више од хобија. Признаје да му је то одмор и лек, те храна за „душу и тело”, будући да, радећи у башти, свакодневно проведе и по неколико сати.
Сваки детаљ у дворишту има неку симболику и поруку, па се на самом улазу, недалеко од капије, налази земљана скулптура, Милошевих руку дело, коју је назвао „Жене и дете”, а украсио ју је перенама и чуваркућама.
– Живицу орезујем у облику таласа с рупама у средини – објаснио је Милош Петровић. – Старе радио-апарате украсио сам цвећем, па сад преносе „зелене таласе”. Сматрам да је та порука и више него јасна: да би требало да се окренемо природи, ослушкујемо је и живимо у складу с њом.
По речима нашег саговорника, салетла с погледом на фонтану, која је настала пре десетак година, представља место окупљања па ту често проводи време с породицом и пријатељима. Простор око фонтане Милош је украсио различитим биљкама, попут камењарки и пузавица, а ту су и магнолије, чуваркуће, црна трава, перене, односно, како је објаснио, врсте које подносе влагу. Осим породице и пријатеља, у Петровићев врт често свраћају и незвани гости као што су жабе, јежеви, али голубови и врапци, који фонтану користе да се освеже.
– Камење око фонтане набавио сам с разних страна, неко сам купио на стоваришту, а неко сам донео из родног краја – објаснио је Милош Петровић. – Цигле којима је поплочана салетла нашао сам у земљи којом смо насипали плац, док су греде са старе куће које је срушена. Водим рачуна о животној средини и трудим се да што више рециклирам материјале, а за негу биљака не користим вештачка средства.
Зеленило за свој врт Милош набавља у расаднику или пак с комшијама и колегама размењује пелцере. Будући да му искуства и идеја, када је реч о уређењу дворишта, не мањка, нашем саговорнику пријатељи се често обраћају за савете, које, каже, радо дели.
У односу на prеthodnu годину, Петровићев врт богатији је за јапанску дуњу и хојхеру, а, како је кроз осмех истакао, прошлогодишње учешће на избору за најлепши врт донело му је ново цвеће и пелцере, али и „славу” јер су га, након што је у „Дневнику” објављен текст о његовој башти, у два расадника препознали, на основу слике из новина.
Љубав према цвећу Милош Петровић је наследио од баке, која се, као и њен унук, пријављивала на такмичења и освајала награде.
Акција „Најлепша башта Новог Сада”, која је прошле године први пут успешно реализована, наставља се и овог пролећа у Новом Саду. Медијски покровитељи су лист „Дневник”, компанија „Колор Медиа Комјуникејшнс” и „Новосадска ТВ”, а од ове године акција се организује у сарадњи и с Француским институтом у Новом Саду. У саставу жирија ће се, као и prеthodnе године, наћи познате личности, стручњаци у области хортикултуре и представници медија, а добитницима признања за најлепше уређене вртове следе пригодне награде.
Ј. Вукашиновић
Фото: Приватна архива
