BIRAMO NAJLEPŠU BAŠTU: „Zeleni talasi“ vrta Miloša Petrovića

Ljubav prema cveću nasledio je od bake, a iako je i prošle godine učestvovao na izboru za najlepšu baštu, priznaje da je podlegao „slatkom i cvetnom” pritisku sestre i prijatelja pa se ponovo prijavio. Imajući u vidu da je po zanimenju građevinski inženjer, ne izneđuje činjenica da se trudi da mu dvorište bude „pod konac”, te u svojim poduhvatima koristi „zlatni presek”. Na zemljištu površine oko 300 kvadratnih metara našlo se prostora za 400 crvenih, žutih i naranyastih tulipana, roza i bele božure, obične i duple narcise, forzicije, žbun aronije, stablo kruške i magnolije, dva drena...  Centralno mesto u pažljivo osmišljenom dvorištu zauzima saletla, kao i fontana pored nje, a u proleće, kad sve procveta, posebnu atrakciju predstavlja deset godina stara puzavica „plava kiša”, duga više od deset metara.

Sve u dvorištu Miloš Petrović je osmislio i napravio sam, a vrt i nega biljaka mu je više od hobija. Priznaje da mu je to odmor i lek, te hrana za „dušu i telo”, budući da, radeći u bašti, svakodnevno provede i po nekoliko sati.

Svaki detalj u dvorištu ima neku simboliku i poruku, pa se na samom ulazu, nedaleko od kapije, nalazi zemljana skulptura, Miloševih ruku delo, koju je nazvao „Žene i dete”, a ukrasio ju je perenama i čuvarkućama.

– Živicu orezujem u obliku talasa s rupama u sredini – objasnio je Miloš Petrović. – Stare radio-aparate ukrasio sam cvećem, pa sad prenose „zelene talase”. Smatram da je ta poruka i više nego jasna: da bi trebalo da se okrenemo prirodi, osluškujemo je i živimo u skladu s njom.

Po rečima našeg sagovornika, saletla s pogledom na fontanu, koja je nastala pre desetak godina, predstavlja mesto okupljanja pa tu često provodi vreme s porodicom i prijateljima. Prostor oko fontane Miloš je ukrasio različitim biljkama, poput kamenjarki i puzavica, a tu su i magnolije, čuvarkuće, crna trava, perene, odnosno, kako je objasnio, vrste koje podnose vlagu. Osim porodice i prijatelja, u Petrovićev vrt često svraćaju i nezvani gosti kao što su žabe, ježevi, ali golubovi i vrapci, koji fontanu koriste da se osveže.

– Kamenje oko fontane nabavio sam s raznih strana, neko sam kupio na stovarištu, a neko sam doneo iz rodnog kraja – objasnio je Miloš Petrović. – Cigle kojima je popločana saletla našao sam u zemlji kojom smo nasipali plac, dok su grede sa stare kuće koje je srušena. Vodim računa o životnoj sredini i trudim se da što više recikliram materijale, a za negu biljaka ne koristim veštačka sredstva.

Zelenilo za svoj vrt Miloš nabavlja u rasadniku ili pak s komšijama i kolegama razmenjuje pelcere. Budući da mu iskustva i ideja, kada je reč o uređenju dvorišta, ne manjka, našem sagovorniku prijatelji se često obraćaju za savete, koje, kaže, rado deli.

U odnosu na prethodnu godinu, Petrovićev vrt bogatiji je za japansku dunju i hojheru, a, kako je kroz osmeh istakao, prošlogodišnje učešće na izboru za najlepši vrt donelo mu je novo cveće i pelcere, ali i „slavu” jer su ga, nakon što je u „Dnevniku” objavljen tekst o njegovoj bašti, u dva rasadnika prepoznali, na osnovu slike iz novina.

Ljubav prema cveću Miloš Petrović je nasledio od bake, koja se, kao i njen unuk, prijavljivala na takmičenja i osvajala nagrade.

Akcija „Najlepša bašta Novog Sada”, koja je prošle godine prvi put uspešno realizovana, nastavlja se i ovog proleća u Novom Sadu. Medijski pokrovitelji su list „Dnevnik”, kompanija „Kolor Media Komjunikejšns” i „Novosadska TV”, a od ove godine akcija se organizuje u saradnji i s Francuskim institutom u Novom Sadu. U sastavu žirija će se, kao i prethodne godine, naći poznate ličnosti, stručnjaci u oblasti hortikulture i predstavnici medija, a dobitnicima priznanja za najlepše uređene vrtove slede prigodne nagrade.

J. Vukašinović

Foto: Privatna arhiva