Бајићеви славуји настали током бомбардовања и трају 22 године

Током више од две деценије настао је и слоган “Једном Бајићев славуј, увек Бајићев славуј”. Хору се враћају стари чланови и помажу у хуманитарним акцијама. Овде никако није реч о групи деце која се састају како би певала. Овде је то много шире јер поред тога што деца овде уче о томе шта је квалитетна музика они учествују и у хуманитарном раду.

Оснивач хора и диригент Ана Ковачић, која је и професорка солфеђа, присећајући се почетака, каже да је пре 22 године оснивање хора обележило бомбрадовање.

- Хор је настао из чистог мог ентузијазма да деца имају где да наступају, певају и да не буду појединачни музичари, већ да буду заједно и да на један најлепши начин наступимо певајући и поделимо ту врсту радости. У хору сам од своје седме године и желела сам да ту љубав пренесем и деци. Све је настало чувене 1999. године. Тако да су прве бомбе, нажалост, у Новом Саду, дочекале нашу пробу. Па смо са пробе, са батеријама, разводили децу по Новом Саду. Преживели смо и ембарго и све могуће визе и путовања и непутовања. Опстали смо, радили смо у континуитету без прекида. Певали смо и када нас је било 12 и када нас је било 60. Сада смо у корони имали онлајн пројекте, где смо песмом и спотовима подржавали све оне који се боре против короне, а наши гласови чули су се и у Аустралији – каже Ковачић.

Ана Ковачић истиче да је хор опстао уз помоћ љубави према музици, али и уз помоћ Школе “„Исидор Бајић”, родитеља деце, који несебично помажу како би деца отпутовала на иностране фестивале.

- Хор ће сигурно трајати све док будем имала даха у плућима - наглашава наша саговорница.

Чланови хора су отпевали и снимили песму “Нек свуд љубав сја” на енглеском језику у знак подршке оболелима од коронавируса у Шпанији.

Вежбали су месец дана са свим потешкоћама на које су наилазили, с обзиром на то да су се са таквим изазовом први пут суочили. Преводили су песму на енглески језик уз помоћ родитеља, први пут увежбавали путем онлајн платформи, прво снимајући аудио, па тек онда видео снимак. У немогућности састајања у школи, вежбали су сами код куће уз подршку и професорке Ане Ковачић.

Поред тога, баве се и хуманитарним радом и покретачи су акције “Музичари доброг срца”.

- Самоиницијативно смо покренули хуманитарне акције где деца помажу другој деци. Скупљали смо намирнице, разне предмете. Једном смо скупили 1.000 књига за Градску библиотеку. Оно што је лепо је то што су људи препознали ентузијазам и ту жељу да се неком помогне. Ту се удружи читава школа “Исидор Бајић”, седам анасамбала који са нама праве концерте до професора и других установа у граду. Нови Сад је познат по хуманости и сви се ту удружимо како бисмо помогли другима. Било би нескромно причати о тим акцијама, али сваке године неком помогнемо. Далеко је битније то што се деца током тих акција едукују. Они науче шта је то Сируна женска кућа, шта је то насиље у породици, шта то значи особа са инвалидитетом, шта је азил за животиње... - каже Ковачић. 

Као и сваки други хор и овај је, каже наша саговрница, почео са наступима у Новом Саду, али је она изабрала мало тежи пут за славује.

- Ишли смо на такмичења и освајали медаље на републичким такмичењима. Нисам желела да то буде пут којим ће деца ићи, већ да то буду концерти који подразумевају љубав према музици и уопште радост певања и дружења са публиком. Зашто је то тежи пут?! Да сте у једној елитној школи као што је Музичка школа “Исидор Бајић”, када сте седми ансамбл, када не доносите награде и колико год да не говоре да то није важно, није битно, ипак јесте. Морате сами да утабате свој пут. Ми смо то урадили тако што смо правили тематске концерте, где су деца писала стихове, па су ту били концерти за пензионере... једноставно били смо саставни део Новог Сада - каже наша саговорница. Репертоар дечјег хора је различит. Од дечје музике, изворне народне, страних хитова, јеврејске музике...

- Трудим се да одржим квалитет, али некада и деци излазим у сусрет. Певамо и стране хитове. Када смо славили 20 година постојања, тражили су да певају стране хитове, па смо певали и Бијонсе и песме разних извођача који су тада били акутелни – каже Ана. 

“Бајићеви славуји” су прошлог уторка у атријуму Музеја Војводине одржали концерт поводом 22 године постојања. Тада је на репертору било и песама домаћих аутора, али је акценат био на музичарима који, нажалост, нису наставили животно дело.

- Животно дело оних који нису међу нама живеће кроз нас и кроз друге музичаре. Корона је однела пуно жртава, те смо овим понудили сентименталан конецерт, пун љубави и топлине, како и треба да буде након ћутања две године - каже Ковачић. 

Слађана Аничић Илић

Пројекат “Развој културног и уметничког стваралаштва” је релизовала „Дунав продукција ДОО”, уз подршку Града Новог Сада, а ставови изнети у подржаном пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио новац.