Bajićevi slavuji nastali tokom bombardovanja i traju 22 godine

Tokom više od dve decenije nastao je i slogan “Jednom Bajićev slavuj, uvek Bajićev slavuj”. Horu se vraćaju stari članovi i pomažu u humanitarnim akcijama. Ovde nikako nije reč o grupi dece koja se sastaju kako bi pevala. Ovde je to mnogo šire jer pored toga što deca ovde uče o tome šta je kvalitetna muzika oni učestvuju i u humanitarnom radu.

Osnivač hora i dirigent Ana Kovačić, koja je i profesorka solfeđa, prisećajući se početaka, kaže da je pre 22 godine osnivanje hora obeležilo bombradovanje.

- Hor je nastao iz čistog mog entuzijazma da deca imaju gde da nastupaju, pevaju i da ne budu pojedinačni muzičari, već da budu zajedno i da na jedan najlepši način nastupimo pevajući i podelimo tu vrstu radosti. U horu sam od svoje sedme godine i želela sam da tu ljubav prenesem i deci. Sve je nastalo čuvene 1999. godine. Tako da su prve bombe, nažalost, u Novom Sadu, dočekale našu probu. Pa smo sa probe, sa baterijama, razvodili decu po Novom Sadu. Preživeli smo i embargo i sve moguće vize i putovanja i neputovanja. Opstali smo, radili smo u kontinuitetu bez prekida. Pevali smo i kada nas je bilo 12 i kada nas je bilo 60. Sada smo u koroni imali onlajn projekte, gde smo pesmom i spotovima podržavali sve one koji se bore protiv korone, a naši glasovi čuli su se i u Australiji – kaže Kovačić.

Ana Kovačić ističe da je hor opstao uz pomoć ljubavi prema muzici, ali i uz pomoć Škole “„Isidor Bajić”, roditelja dece, koji nesebično pomažu kako bi deca otputovala na inostrane festivale.

- Hor će sigurno trajati sve dok budem imala daha u plućima - naglašava naša sagovornica.

Članovi hora su otpevali i snimili pesmu “Nek svud ljubav sja” na engleskom jeziku u znak podrške obolelima od koronavirusa u Španiji.

Vežbali su mesec dana sa svim poteškoćama na koje su nailazili, s obzirom na to da su se sa takvim izazovom prvi put suočili. Prevodili su pesmu na engleski jezik uz pomoć roditelja, prvi put uvežbavali putem onlajn platformi, prvo snimajući audio, pa tek onda video snimak. U nemogućnosti sastajanja u školi, vežbali su sami kod kuće uz podršku i profesorke Ane Kovačić.

Pored toga, bave se i humanitarnim radom i pokretači su akcije “Muzičari dobrog srca”.

- Samoinicijativno smo pokrenuli humanitarne akcije gde deca pomažu drugoj deci. Skupljali smo namirnice, razne predmete. Jednom smo skupili 1.000 knjiga za Gradsku biblioteku. Ono što je lepo je to što su ljudi prepoznali entuzijazam i tu želju da se nekom pomogne. Tu se udruži čitava škola “Isidor Bajić”, sedam anasambala koji sa nama prave koncerte do profesora i drugih ustanova u gradu. Novi Sad je poznat po humanosti i svi se tu udružimo kako bismo pomogli drugima. Bilo bi neskromno pričati o tim akcijama, ali svake godine nekom pomognemo. Daleko je bitnije to što se deca tokom tih akcija edukuju. Oni nauče šta je to Siruna ženska kuća, šta je to nasilje u porodici, šta to znači osoba sa invaliditetom, šta je azil za životinje... - kaže Kovačić. 

Kao i svaki drugi hor i ovaj je, kaže naša sagovrnica, počeo sa nastupima u Novom Sadu, ali je ona izabrala malo teži put za slavuje.

- Išli smo na takmičenja i osvajali medalje na republičkim takmičenjima. Nisam želela da to bude put kojim će deca ići, već da to budu koncerti koji podrazumevaju ljubav prema muzici i uopšte radost pevanja i druženja sa publikom. Zašto je to teži put?! Da ste u jednoj elitnoj školi kao što je Muzička škola “Isidor Bajić”, kada ste sedmi ansambl, kada ne donosite nagrade i koliko god da ne govore da to nije važno, nije bitno, ipak jeste. Morate sami da utabate svoj put. Mi smo to uradili tako što smo pravili tematske koncerte, gde su deca pisala stihove, pa su tu bili koncerti za penzionere... jednostavno bili smo sastavni deo Novog Sada - kaže naša sagovornica. Repertoar dečjeg hora je različit. Od dečje muzike, izvorne narodne, stranih hitova, jevrejske muzike...

- Trudim se da održim kvalitet, ali nekada i deci izlazim u susret. Pevamo i strane hitove. Kada smo slavili 20 godina postojanja, tražili su da pevaju strane hitove, pa smo pevali i Bijonse i pesme raznih izvođača koji su tada bili akutelni – kaže Ana. 

“Bajićevi slavuji” su prošlog utorka u atrijumu Muzeja Vojvodine održali koncert povodom 22 godine postojanja. Tada je na repertoru bilo i pesama domaćih autora, ali je akcenat bio na muzičarima koji, nažalost, nisu nastavili životno delo.

- Životno delo onih koji nisu među nama živeće kroz nas i kroz druge muzičare. Korona je odnela puno žrtava, te smo ovim ponudili sentimentalan konecert, pun ljubavi i topline, kako i treba da bude nakon ćutanja dve godine - kaže Kovačić. 

Slađana Aničić Ilić

Projekat “Razvoj kulturnog i umetničkog stvaralaštva” je relizovala „Dunav produkcija DOO”, uz podršku Grada Novog Sada, a stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio novac.