„Атина” у центру Града: Од мале радње до елитне посластичарнице
Једна од првих асоцијација на центар Новог Сада, између осталог, јесте и чувена посластичарница „Атина”, чија прича датира још од краја ЏВИИИ века, од када је променила много посластица, неколико власника, али и имена.
Од Петера Мајерка до Иштвана Хајерека, а потом и до Јакоба Дорнштетера, који је од мале радње са четири стола направио велику елитну посластичарницу с више од 100 седишта. „Код Дорнштетера” на главном тргу у згради „Гвоздени човек” окупљао се отмени свет који је уживао у изванредним мађарским и војвођанским специјалитетима.
Причу о данашњој „Атини”, а некадашњем „Загребу” и „Москви” за „Дневник” употпуњује чланица Удружења туристичких водича Новог Сада Биљана Милошевић. О њеној љубави и посвети свом граду, професији водича и поменутом удружењу говори чињеница да је чланица тог удружења од 1989. године, док је оно основано 1986. године.
– Посластичарница „Атина” је најстарија посластичарница код нас, а Јакоб Дорнштетер је био предузетник који је изузетно волео свој посао, чак је четири пута реновирао посластичарницу – навела је Биљана Милошевић. – Девојке које су тамо радиле су биле у потпуно белој униформи и имале су бели цветић у коси. После Другог светског рата посластичарница мења име у „Москва” због добрих односа с Русијом. Е, онда када смо 1948. године рекли то историјско „Не” Стаљину, променили смо име у „Загреб”. Онда смо дошли до неких других историјских проблема те се назив променио четврти пут у „Атина”. Волим да се нашалим и да кажем да се надам да ће наши пријатељски односи остати добри па да нећемо више мењати име.
Отмена поставка у Дорнштетерово време помало по угледу и услузи подсећа на данашњу „Атину”, која је употпуњена занимљивим столицама, љуљашкама, декорацијом и намештајем, а веселе свирке редовно окупљају Новосађане, док их добра храна и пиће, које држи високу цену, чине ситим и задовољним. Код Дорнштетера су служили посластице попут чувене кремпите, кестен-пиреа, сахер и реформ торте, сладоледа са шлагом, док је данас ситуација помало другачија. Иако је тадашња посластичарница и све око ње личило на стару новосадску разгледницу, и данашња поставка „Атине” нуди дивну слику града у којем Новосађани натенате уживају у башти, пијући омиљену кафу, гледајући на Градску кућу или у Католичку порту, која има своју дугу и занимљиву историју, а која данас нуди изобиље шаренила и дечје граје.
К. Ивковић Ивандекић
Фото: Ф. Бакић
