Центар Археофутура - Будућност на темељима традиције

Првобитни назив Фонд „Светозар Милетић” замењен је садашњим, који, по речима председника тог удружења Николе Павловића, боље описује њихов начин деловања, како по ономе што је постигнуто, тако и у смислу будућности.

– Сматрамо да у савременом и глобализованом свету долази до губитка националног идентитета и националне културе, а потом, што је још погубније, губитка личног идентитета – истиче Никола Павловић. – Археофутура долази као метод нашег деловања. На први поглед, то је кованица која може да значи јединство супротности. „Архео” је нешто традиционално, архаично, док је футуризам поглед у будућност. Дакле, наша идеја је да, у епохи претапања националног идентитета, за обнову националне културе искористимо савремене методе.

У оквиру Удружења најчешће се обрађују важне друштвене теме, попут социолошких, историјских, политиколошких, филозофских... Осим трибина које се редовно организују, реализовано је неколико пројеката. Један од њих је „Циклус о цикличним теоријама друштва”.

Центар за културну обнову „Археофутура” изузетно је активан на интернету, односно порталу arhеofutura.com, „Фејсбук” страници и истоименом каналу на „Јутјубу”, где се, осим снимака организованих трибина, актуелно могу погледати тематске емисије које обрађују социолошке, историјске и политиколошке теме, као и теме из књижевности и геополитике. Издавачка делатност је план за будућност.

– Као нови сегмент нашег рада, у припреми је једна књига и, ако све буде текло по плану, светлост дана ће угледати крајем године – потврђује Никола Павловић. – За сада не бих све да откривам, али рећи ћу да је о једном важном друштвеном теоретичару ког смо популаризовали на нашим трибинама и у емисијама.

– То је мала игра речи. Цикличне теорије су познате у социологији и историји као поглед на свет који се дефинише из конзервативног угла, везан за традиционалне облике мишљења, а који је супротстављен данашњем, прогресивистичком погледу – објашњава Павловић. – Због тога смо желели да укажемо на значај те неправедно запостављене теорије и популаризујемо је, те смо одржали пет трибина у оквиру којих смо истакли важне друштвене теоретичаре. Неки од предавача били су др Срђан Шљукић с Новосадског универзитета, који је говорио о Питириму Сорокину, као и др Саша Гајић из Института за европске студије, који је истакао важност и допринос Освалда Шпенглера у уобличавању теорија друштвеног циклизма.

Омладински форум „Ентер”, чија је идеја приближавање важних друштвених тема младима, такође је један од изузетно успешних пројеката Центра за културну обнову „Археофутура”.

– Назив „Ентер” јесте англицизам, али желели смо да у метафоричном смислу укажемо на супротност „егзиту” – открива Никола Павловић. – Ако „егзит” схватимо као бег од стварности, „ентер“ желимо да прикажемо као улазак у проблем, решавање и суочавање с друштвеном стваношћу. Желимо да чујемо шта млади мисле, те да им кроз савремене језичке формације и иновативне садржаје прикажемо традиционалне и националне вредности. Нажалост, у савременом свету млади су преплављени безвредним садржајима, где се из дана у дан пласирају антивредности. Младима смо представили нека сазнања, почевши од општег образовања, а свесни смо тога да је у ери пољуљаних вредности једна од првих жртава језик. Зато смо желели да укажемо на језичко богатство, а осим радикалног форсирања права младих – на важност обавеза, да се не би стварале егоистичне и егоцентричне црте личности. Сматрамо да је то изузетно важно за развој карактера младог човека.

Трибине у оквиру тог пројекта базиране су на интеракцији, где сви могу да кажу своје мишљење о темама које су у дискусији дате као оквирне.

– На нашим форумима уједно смо инсистирали на томе да млади покажу како виде свет око себе, од породице, преко школе, пријатеља, заједнице, свог завичаја до националног нивоа – наглашава Павловић. – Статистички гледано, показало се, нажалост, да највећи број младих није заинтересован да се укључује у различите садржаје, доста су отуђени, што и није чудно с обзиром на то шта смо као држава и народ преживели током последњих деценија. То се посебно одразило на начин размишљања и схватања савременог света из угла младих. Због тога сматрамо да је наша обавеза да утичемо макар на младе који траже живу реч и желе да се на тренутак склоне од усамљености, мобилног телефона и рачунара. Омладински форум „Ентер” је замишљен као перманентни пројекат, тако да га настављамо и у наредним годинама.

Б. Павковић