ПРВИ ТРОФЕЈИ ОД ПОЧЕТКА СЕЗОНЕ ЛОВА НА СРНДАЋЕ Уљана репица омета, али жетва медаља кренула
Уљана репица загосподарила је војвођанским атарима, што отежава лов на срндаће који је у Србији, као и претходних година, почео 15. априла.
Ипак, северна српска покрајина је, као што је познато, колевка најтрофејнијих срндаћа у земљи и након првих пуцњева, махом страних туриста по отварању сезоне, неколико медаља (незваничних, наравно) већ је регостровано. И то у ловиштима која деценијама важе за богате трофејним грлима.
Бачка, по обичају, предњачи. Златан срндаћ пао је крај Суботице. Наиме, на Велики петак, 18. априла, гост из Бугарске одстрелио је грло тамног роговља чији је трофеј прелиминарно оцењен са 161 поеном. По речима председник ЛУ „Суботичка пешчара“ Емила Чабаркапе, нето тежина овог трофеја је 500 грама, иако су, услед великог волумена, тамошњи ловни радници очекивали више. Као и у већем делу војвођанског атара, и на северу Бачке многе парцеле су под уљаном репицом. Ипак, Суботичани, који плаћају данак великој лањској суши, имају солидан број срнеће дивљачи (око 3.300 комада), а од 66 планираних срндаћа за одстрел, до сада је реализовано 16.
Србобрански атар карактерише првокласна земља, па овде увек има лепих примерака срнеће дивљачи. На потесу Јарош, туриста из БиХ одстрелио срндаћа који је прелиминарно оцењен са 141, 09 поена, а измерена нето тежина трофеја је 499 грама.
- За сада имамо по једно злато и сребро, а имамо још срндаћа у медаљи – каже ловник ЛУ „Фазан Србобран“, Роберт Добоши. Оно што нас забрињава је пад броја срнеће дивљачи. Због чега се то дешава – не знамо. Савесно газдујемо и пратимо шта се дешава у ловишту, ловочувар Драган Каћански ради одличан посао на терену, имамо хранилишта и солишта... Мења се сетвена структура, све више је уљане репице и жита, могуће је да ти има већег утицаја на популацију, али то је нешто нашта не можемо да утичемо – каже Добоши.