ШТА НАМ ЈЕЗИК КАЖЕ О НАМА? Ескимски ИМА НАЈВИШЕ РЕЧИ ЗА СНЕГ, А НЕМЦИ ЗА ПИВО
Језици представљају прозор у свет људи који их користе – одраз су њихових вредности и свакодневних искустава.
Због тога није изненађење што различити језици имају специфичне речнике. Научници су одлучили да у новом истраживању покушају да схвате везе између различитих језика и концепата који стоје иза њих.
— Истраживачи су приметили да монголски језик има много речи повезаних с коњима, да Маори имају много речи за папрат, док Јапанци имају много речи повезаних са укусом. Неке везе не изненађују, попут оне да Немци имају више термина повезаних са пивом или да Фиџијци имају много речи за рибу — навели су у тексту за The Conversation професори Универзитета у Мелбурну Чарлс Кемп и Јекатерина Виломова, докторанткиња тог универзитета Темулен Кишигсурен и Тери Реџиjер, професор Универзитета Калифорније у Берклију.
— Коришћењем рачунарских метода идентификовали смо области вокабулара које су карактеристичне за специфичне језике како бисмо боље схватили лингвистичке и културне варијације. Тестирали смо 163 везе између језика и концепата, који су извучени из литературе. Скупили смо дигиталне податке из 1.574 двојезичка речника који преводе између енглеског и 616 различитих језика — навели су они и додали:
— Један од примера концепта је реч „коњ“, за коју су најбоље рангирани језици били француски, немачки, казашки и монголски. То значи да су ови речници имали више речи за коње или повезаних са коњима. Наши резултати показују оно што су раније наглашавали истраживачи — да хинду има много речи повезаних с љубављу, а јапански са обавезама и дужношћу.
— Посебно смо били заинтересовани за тестирање тврдње да инуитски језици имају много речи за снег. Ова тврдња је много пута била изврнута и преувеличавана, а неки су је чак и одбацили као „велику ескимску језичку превару“. Али наши резултати показују да је инуитски речник за снег заиста изванредан. Од 616 језика, највише речи за снег имао је источни канадски инуктитут, а за њим западни канадски инуктитут и северноалјаски инупијатски — написали су аутори.
Како се наводи, уз језике са Аљаске, доста речи за снег имали су и јапански и шкотски.
— Иако су највише речи за снег имали језици који се говоре у снежним областима, то није био случај са кишом. На пример, Јужна Африка има осредње количине падавина, али језици из ове државе имају највише речи за кишу. Можда зато што је, за разлику од снега, киша важна за људско преживљавање, што значи да људи говоре о њој и када је нема — објаснили су аутори.
Како кажу, њихово истраживање има ограничења, а постоји и опасност од развијања негативних стереотипа. Студија је објављена у часопису PNAS.