ПЛАСТЕНИЦИ – МЕСТО УЗГАЈАЊА НЕ САМО БИЉАКА ВЕЋ И РИБА Ево како фунционишу аквапоније и где их има

Међутим, задруга на челу са Луком Врачарем, доказала је да рибарство у Рибнику не мора да буде искључиво везано за речна корита или бетонске базене. Рибе могу да бораве и у, веровали или не - пластенику!

Тако почиње прича о једној од првих аквапонија у Босни и Херцеговини, која званично, од ове пролећне сезоне стартује у селу Растока, у општини Рибник. 

Лука је директор Задруге "Домаћин", а на идеју је дошао боравећи у Израелу, те захваљујући сталној тежњи да се у склопу задружних активности, али и на подручју на којем делује покрећу и реализују иновативни пројекти.

Како функционишу аквапоније?

Основни елементи сваке аквапоније су биљке, рибе и микроорганизми, који трансформишу рибљи измет у одличну храну за гајене културе. Притом, могућности за балансирање исхране биљака су умногоме боље него што је то случај код конвенционалних метода узгоја.

Резултати се огледају у бољој кондицији гајених биљака, ранијем почетку плодоношења, значајно већим приносима и одличном квалитету плодова, истиче млади Врачар.

Иначе, поменути пројекат део је шире иницијативе коју примењује задруга "Домаћин". Наиме, поред пластеника са аквапонијом, Задруга активно ради на оснаживању својих коопераната на начин да им додељује пластенике за узгој поврћа, које ће се на тржиште пласирати кроз заједничке канале продаје.

План је, како каже Врачар за Агроклуб, да се на тржишту успостави такав произвођачки концепт, који ће се базирати првенствено на поверењу.

"Жеља нам је да својим трудом, радом, те добрим домаћинским намерама и транспарентношћу придобијемо поверење купаца на подручју на којем делујемо, а да то не доказујемо одређеним обликом формалне стандардизације. Храна је интимна ствар и снажног смо уверења да се дугорочан и здрав однос између произвођача и потрошача може градити само на основу обећања, образа и одлуке. Притом, обећање и образ су са наше, произвођачке стране, док је одлука да нам се укаже поверење са стране потрошача", наглашава Врачар.

Како би се претходно поменуте идеје и спровеле у дело, задруга је започела са интензивним активностима на дефинисању неформалне, интерне сертификације, по ПГС систему (Participatory Guarantee Systems).

Реч је о неформалном стандарду, развијеном од стране IFOAM-а, који се базира на самосталном дефинисању правила унутар произвођачке групе и екстерне контроле од стране самих купаца и потрошача.

Нови концепт доставе хране од села до града

Даље, вредно раде и на осмишљавању потпуно новог концепта доставе поврћа и других намирница у градове, на кућни праг потрошача.

"Иако је било много неуспелих покушаја на том плану, да се храна испоручује са села у домаћинства у граду, то нас није обесхрабрило да се и сами опробамо у томе", каже Лука, додајући како су анализирали све до једне иницијативе, те дошли до веома битних закључака о томе зашто нису опстале.

"Такође, идентификовали смо и наше снаге и специфичности, које се пре свега огледају у већ поменутом обећању и образу, а за које смо сигурни да ће иницирати недвосмислену одлуку будућих купаца да нам пруже руку поверења. Ипак, ми смо домаћинска деца, произвођачи, људи који живе живот који 'продају'...И у томе је сва мудрост", закључује Лука Врачар на крају разговора.

Истина, људи у градовима имају све мање времена да се посвете баштованству у слободно време, уз истовремено редуковање "фамилијарних линија" доставе хране са села.

Више него икада присутна је нескривена жеља и потреба урбаних породица да се дугорочно вежу за сигурне сервисе производње и доставе домаће хране на кућни праг, закључује Агроклуб.