БРИШУ ТРАУМЕ, ПОЈАЧАВАЈУ УСПОМЕНЕ Научници откривају начин да контролишу људско памћење

Истраживачи са Медицинског факултета Универзитета Ваке Форест у Винстон-Салему, Универзитета Колумбија и Универзитета у Њујорку започели су експерименте са идејом да ојачају или ослабе памћење.

Сећања се стварају када особа има искуство које активира неуроне мозга и што је неко више изложен искуству, везе између неурона постају јаче, али они такође могу ослабити током времена, што доводи до заборављања, преноси „Science news”.

Неуронаучник Роберт Хампсон са Медицинског факултета Универзитета Ваке Форест у Винстон-Салему и његов тим колега открили су да би примена електричног удара на мозак могла помоћи људима да формирају јача сећања.

„Волим да видим идеју да могу да извучем сећање, похраним га, погледам га, испитам”, каже Хампсон.

Тим је снимио електричну активност у хипокампусу - можданој структури укљученој у памћење - девет особа са епилепсијом које су имале мождане имплантате. Док су волонтери радили тест меморије заснован на сликама, тим је документовао обрасце покретања неурона који су повезани са виђењем одређених слика.

Затим је група применила мале електричне ударе који су опонашали те обрасце на хипокампусу код осам других добровољаца док су радили исти тест памћења.

Сећања тих учесника на слике упарене са малим трзајима побољшала су се за 35-40 одсто.

„У будућности, мождани импланти би могли да испоруче мале ударе како би помогли у јачању памћења код људи са Алцхајмеровом болешћу или повредама мозга”, каже Хампсон.

Други научници испитују да ли је могуће помоћи људима да забораве одређена сећања.

Искуства могу променити начин на који се неурони повезују једни са другима.

Многи истраживачи сматрају да промене у овим везама кодирају или чувају сећање на искуство.

Неуронаучник Семјуел Шахер са Универзитета Колумбија и његов тим проучавали су неуроне мекушаца званих морски зечеви: два сензорна неурона, сваки повезан са истим моторним неуроном, који контролише кретање мишића.

Свака веза је модерирана различитим обликом молекула који се зове ПКМ.

Стимулисањем ових ћелија у лабораторијским посудама и инхибицијом једне врсте ПКМ молекула, тим би могао селективно блокирати везу без утицаја на другу.

„Налази наговештавају да је могуће избрисати нека сећања, а друга оставити нетакнута”, каже Шахер.

Шахер објашњава да би једног дана нове терапије могле наговорити људске неуроне да оставе нежељена сећања.

„То би било корисно за лечење посттрауматског стресног поремећаја у којем трауматска сећања изазивају ум да повеже неутрално искуство са опасним, али не желите да избришете неке чињенице повезане са лошим догађајем које би могле бити корисне”, рекао је он.

Неуронаучник са Универзитета у Њујорку Андре Фентон каже да је етика манипулисања сећањима људи „веома трновита”.

„Наша проживљена искуства и сећања на њих, чине нас оним што јесмо. Промена сећања неке особе може на неки начин довести до тога да она буде друга особа и зато морамо да наставимо веома пажљиво”, каже Фентон.