НЕКИ ПУШАЧИ НИКАДА НЕ ОБОЛЕ ОД РАКА ПЛУЋА Стручњаци имају објашњење

Србија је међу десет земаља са највишим бројем оболелих, а налази се на трећем месту. По броју умрлих је другом, одмах иза Мађарске. 

Свакодневно у нашој земљи премине 13 људи, кажу подаци Института за јавно здравље Милан Јовановић Батут. 

Кажу да је један од разлога за високу смртност касно откривање болести. Такође се наводи да нема ни довољно термина за снимање, па пацијенти дуго чекају на анализе. Црни биланс би се могао променити увођењем савремене имунотерапије, али не могу сви пацијенти да је примају. 

Ова врста терапије налази се од 2020. године на листи лекова које покрива Републички фонд за здравствено осигурање (РФЗО), а пацијенти су је претходно плаћали.

Дефинитивно је најсигурнији начин да се заштитите да никада ни не запалите цигарету. Ипак, нису сви страствени пушачи осуђени на то да оболе од рака плућа. Научници су схватили да већина пушача никада неће оболети од овог облика канцера. Пронашли су инхерентну предност међу људима који пуше, али који не развију овај облик рака, пише Натуре. 

Наиме, сматрају да генетика има везе са тиме. Резултати једне од најновијих студија показују да су гени за поправљање ДНК активнији код неких особа. То значи да се тело регенерише и може да заштити од настанка рака чак и код редовних пушача. У овој студији су коришћени генетски профили узети из бронхија 14 непушача и 19 лаких, умерених и тешких пушача. Површинске ћелије прикупљене из плућа учесника секвенциониране су појединачно како би се измериле мутације у њиховим геномима. 

Плућне ћелије преживе годинама, деценијама, те зато могу акумулирати мутације с годинама и пушењем. Управо се из овог разлога за њих сматра да су међу највероватнијим да постану канцерогене, каже епидемиолог и пулмолог Сајмон Спивак са Медицинског факултета Алберт Ајнштајн. 

Аутори студије кажу да резултати недвосмислено показују да се мутације у људским плућима повећавају како се стари, а да је код пушача оштећење ДНК још значајније. Дувански дим се дуго повезивао с изазивањем оштећења ДНК у плућима, међутим, ова студија је доказала супротно. 

До сада је количина цигарета била повезана са повећањем стопе мутације ћелија. Ипак, након око 23 године пушења једне кутије дневно, тај ризик достиже свој врхунац. 

– Најстраственији пушачи нису имали највеће оптерећење мутацијом. Подаци сугеришу да су те особе можда живеле тако дуго упркос страственом пушењу, јер су успеле да сузбију даље накупљање мутација. Ово изједначавање мутација могло би да произађе из тога што ти људи имају врло стручне саставе за поправљање оштећења ДНК или детоксикацију дима цигарета – објаснио је Спивак. 

Гени који се баве поправљањем ДНК могу да се наследе или стекну. Ипак, успоравање функције гена за поправљање повезано је са развојем тумора у претходним истраживањима. Гени нису једини фактори који утичу на ризик од рака код особе, већ су ту и фактори средине, на пример, исхрана који такође могу да утичу на храњиве материје у телу које утичу на развој тумора. 

Оно што чини тело појединца бољим у поправљању ДНК још је увек предмет расправе, али је и компликовано. Нова открића сугеришу да је овај процес уско повезан са развојем рака плућа. 

– Сада желимо да развијемо нове тестове који могу да мере нечији капацитет за поправљање ДНК или детоксикацију, што би могло да понуди нови начин процене нечијег ризика од рака плућа – испричао је генетичар Јан Вијг, преноси Сциенце Алерт.

(krstarica.com)