ОРГАНСКА ПРОИЗВОДЊА ИМПЕРАТИВ ЗА ВИНАРИЈУ „ИМПЕРАТОР” Вина са укусом поднебља, земље, лозе и климе

Винарија „Император“ из Ердевика једна је од првих које су добиле органски сертификат за грожђе и вино и то по стандардима Србије и ЕУ. 

„Император“ је од оснивања 2009. године окренут производњи према органским и биодинамичким принципима. По речима сувласнице и директорке Ђурђе Kатић, у тај подухват ушли су опрезно, испитујући испрва пона- шање и земљишта и лозе под другачијим условима узгоја, да би пет година касније одлучили да започну процес сертификације.

– Пошто је већ пет година виноград био у органском и биодинамичком систему,  2015. смо добили органски сертификат за грожђе по српским и стандардима Европске уније, а за вино само сертификат ЕУ зато што наш Закон о вину у том тренутку уопште није познавао органска вина као категорију – каже Ђурђа Катић. – Сертификат нас је охрабрио и потврдио да то што радимо има смисла. Био је он и подстицај за наставак имплементације биодинамике у виноград и 2018. смо ушли и у процес сертификације за Деметер – глобални биодинамички серти- фикат. У посед и тог сертификата, као једини у Србији, дошли смо 2021. године.

Добијање глобалног биодинамичког сертификата био је „Императору“ подстицај за проширење засада. Са експерименталних два и по хектара на почетку данас поседује 10 хектара, а план је да садашњу површину под виноградима дуплира. У њима преовладавају интернацио- налне сорте: рајнски ризлинг, совињон блан, траминац, пино ноар, каберне совињон, каберне фран, мерло и малбек, зато што, како каже Ђурђа Катић, као и већина виноградара нису могли да нађу сертификован и проверен домаћи садни материјал.

– Када смо почели да ширимо засаде направили смо заокрет ка аутохтоном сортименту и посадили грашац и силу од белих, а од црвених прокупац и вранац. Док је вранац лане први пут дао озбиљну бербу и вино које је вансеријски добро, с прокупцем смо изгубили битку и искрчили смо га. На његово место ћемо посадити грашац. Аутохтоне сорте и пино ноар од ког иначе производимо пенушаво, розе и црвено вино биће највероватније сорте које ћемо садити у будућности.

Органска и биодинамичка производња као њен виши степен захтева много више људског рада него конвенционална. Недостатак радне снаге један је од великих изазова и проблема са којима се органски произвођачи вина сусрећу. 

– Мислим да то није само случај код нас – наглашава Катићева. – Чини ми се да је тај недостатак израженији  у виноградима много више него у подрумима, али и један и други део посла су заиста захтевни. Ми срећом имамо стандардну екипу и успевамо да изађемо на крај. Ово је веома жив и динамичан посао, немате универзалну рецептуру по којој знате сваког месеца шта треба да радите и на шта да будете спремни. Свака година је прича за себе и што се тиче климе, падавина... Ако посматрамо само последње три године можемо рећи да су биле радикално различите – 2022. су обележиле суперћелијске олује што нам је нанело штету у винограду, следеће је био интензиван напад болести, а 2024. ћемо памтити по тропским температурама. У таквим окол- ностима треба имати довољно знања, искуства и осећаја да одреаугујете у правом тренутку, на прави начин са адекватним средствима у винограду. У органској призводњи те је значајно захтевније него у конвенционалној, јер сте врло лимитирани средствима које можете да користите за заштиту и много више се ради на превентиви саме лозе и биљке него на третирању последица.

„Сертификат нас је охрабрио”, каже Ђурђа Катић

Директорка „Императора” истиче да је поред људске радне снаге велики изазов у производњи и неусаглашеност листа са дозвољеним средствима за органску производњу у Србији, ЕУ и Деметер. Неретке су ситуације да се неки препарат добро покаже у винограду, али није уврштен на све три листе и онда виноградари не смеју да га примењују.

– Практично нам остаје врло мало препарата које Са петнаестогодишњим искуством у органској производњи грожђа и вина Ђурђа Катић каже да се од њихове прве дегустације органског вина 2012. у Београду, када је чак и стручна јавност, не само винска публика, била врло скептична и уздржана, ситуација знатно променила.

– Ми смо данас у ситуацији да све чешће одговарамо на захтеве угоститеља, продаваца, винотека који желе у свој програм да уврсте и органска вина. Свест о здравој исхрани, органској храни и здрављу човека напредује из године у годину. Тако и потражња и продаја наших вина напредују истом динамиком. И све је више органских винарија. Када смо почели, били смо усамљени на тржишту, а данас новоосновано удружење које окупља произвођаче органских вина, има 18 чланова. У односу на 400 и више винарија колико их има у Србији, то није велики број, али у поређењу са једном или две пре десет година, озбиљан је то раст и развој...

Ђурђа Катић каже да је често сама чињеница да није постојало удружење оваквих винара била препрека за добијање субвенција из различитих фон- дова. Удружење данас окупља органске винарије из целе Србије, а чланови су и сертификовани органски произвођачи и они који су у периоду конверзије, с тим што ови потоњи немају право гласа, него имају статус члана посматрача. Тек када добију органски сертификат постају пуноправани чланови.

– Далеко смо још од позиције какву органска и биодинамичка вина имају у свету, али идемо у том смеру – зрачи оптимизмом Ђурђа Катић.