ORGANSKA PROIZVODNJA IMPERATIV ZA VINARIJU „IMPERATOR” Vina sa ukusom podneblja, zemlje, loze i klime

Vinarija „Imperator“ iz Erdevika jedna je od prvih koje su dobile organski sertifikat za grožđe i vino i to po standardima Srbije i EU. 

„Imperator“ je od osnivanja 2009. godine okrenut proizvodnji prema organskim i biodinamičkim principima. Po rečima suvlasnice i direktorke Đurđe Katić, u taj poduhvat ušli su oprezno, ispitujući isprva pona- šanje i zemljišta i loze pod drugačijim uslovima uzgoja, da bi pet godina kasnije odlučili da započnu proces sertifikacije.

– Pošto je već pet godina vinograd bio u organskom i biodinamičkom sistemu,  2015. smo dobili organski sertifikat za grožđe po srpskim i standardima Evropske unije, a za vino samo sertifikat EU zato što naš Zakon o vinu u tom trenutku uopšte nije poznavao organska vina kao kategoriju – kaže Đurđa Katić. – Sertifikat nas je ohrabrio i potvrdio da to što radimo ima smisla. Bio je on i podsticaj za nastavak implementacije biodinamike u vinograd i 2018. smo ušli i u proces sertifikacije za Demeter – globalni biodinamički serti- fikat. U posed i tog sertifikata, kao jedini u Srbiji, došli smo 2021. godine.

Dobijanje globalnog biodinamičkog sertifikata bio je „Imperatoru“ podsticaj za proširenje zasada. Sa eksperimentalnih dva i po hektara na početku danas poseduje 10 hektara, a plan je da sadašnju površinu pod vinogradima duplira. U njima preovladavaju internacio- nalne sorte: rajnski rizling, sovinjon blan, traminac, pino noar, kaberne sovinjon, kaberne fran, merlo i malbek, zato što, kako kaže Đurđa Katić, kao i većina vinogradara nisu mogli da nađu sertifikovan i proveren domaći sadni materijal.

– Kada smo počeli da širimo zasade napravili smo zaokret ka autohtonom sortimentu i posadili grašac i silu od belih, a od crvenih prokupac i vranac. Dok je vranac lane prvi put dao ozbiljnu berbu i vino koje je vanserijski dobro, s prokupcem smo izgubili bitku i iskrčili smo ga. Na njegovo mesto ćemo posaditi grašac. Autohtone sorte i pino noar od kog inače proizvodimo penušavo, roze i crveno vino biće najverovatnije sorte koje ćemo saditi u budućnosti.

Organska i biodinamička proizvodnja kao njen viši stepen zahteva mnogo više ljudskog rada nego konvencionalna. Nedostatak radne snage jedan je od velikih izazova i problema sa kojima se organski proizvođači vina susreću. 

– Mislim da to nije samo slučaj kod nas – naglašava Katićeva. – Čini mi se da je taj nedostatak izraženiji  u vinogradima mnogo više nego u podrumima, ali i jedan i drugi deo posla su zaista zahtevni. Mi srećom imamo standardnu ekipu i uspevamo da izađemo na kraj. Ovo je veoma živ i dinamičan posao, nemate univerzalnu recepturu po kojoj znate svakog meseca šta treba da radite i na šta da budete spremni. Svaka godina je priča za sebe i što se tiče klime, padavina... Ako posmatramo samo poslednje tri godine možemo reći da su bile radikalno različite – 2022. su obeležile superćelijske oluje što nam je nanelo štetu u vinogradu, sledeće je bio intenzivan napad bolesti, a 2024. ćemo pamtiti po tropskim temperaturama. U takvim okol- nostima treba imati dovoljno znanja, iskustva i osećaja da odreaugujete u pravom trenutku, na pravi način sa adekvatnim sredstvima u vinogradu. U organskoj prizvodnji te je značajno zahtevnije nego u konvencionalnoj, jer ste vrlo limitirani sredstvima koje možete da koristite za zaštitu i mnogo više se radi na preventivi same loze i biljke nego na tretiranju posledica.

„Sertifikat nas je ohrabrio”, kaže Đurđa Katić

Direktorka „Imperatora” ističe da je pored ljudske radne snage veliki izazov u proizvodnji i neusaglašenost lista sa dozvoljenim sredstvima za organsku proizvodnju u Srbiji, EU i Demeter. Neretke su situacije da se neki preparat dobro pokaže u vinogradu, ali nije uvršten na sve tri liste i onda vinogradari ne smeju da ga primenjuju.

– Praktično nam ostaje vrlo malo preparata koje Sa petnaestogodišnjim iskustvom u organskoj proizvodnji grožđa i vina Đurđa Katić kaže da se od njihove prve degustacije organskog vina 2012. u Beogradu, kada je čak i stručna javnost, ne samo vinska publika, bila vrlo skeptična i uzdržana, situacija znatno promenila.

– Mi smo danas u situaciji da sve češće odgovaramo na zahteve ugostitelja, prodavaca, vinoteka koji žele u svoj program da uvrste i organska vina. Svest o zdravoj ishrani, organskoj hrani i zdravlju čoveka napreduje iz godine u godinu. Tako i potražnja i prodaja naših vina napreduju istom dinamikom. I sve je više organskih vinarija. Kada smo počeli, bili smo usamljeni na tržištu, a danas novoosnovano udruženje koje okuplja proizvođače organskih vina, ima 18 članova. U odnosu na 400 i više vinarija koliko ih ima u Srbiji, to nije veliki broj, ali u poređenju sa jednom ili dve pre deset godina, ozbiljan je to rast i razvoj...

Đurđa Katić kaže da je često sama činjenica da nije postojalo udruženje ovakvih vinara bila prepreka za dobijanje subvencija iz različitih fon- dova. Udruženje danas okuplja organske vinarije iz cele Srbije, a članovi su i sertifikovani organski proizvođači i oni koji su u periodu konverzije, s tim što ovi potonji nemaju pravo glasa, nego imaju status člana posmatrača. Tek kada dobiju organski sertifikat postaju punopravani članovi.

– Daleko smo još od pozicije kakvu organska i biodinamička vina imaju u svetu, ali idemo u tom smeru – zrači optimizmom Đurđa Katić.