(ФОТО) ЗАБАВА У МЕЂУРАТНИМ ВРЕМЕНИМА „Центрифугални играч” премијерно у Српском народном позоришту

Млади јунак ове драме, неконвенционалне и по форми и по садржини, како се истиче о њој, плесач је на паркету у монденским хотелима и летовалиштима, у кога се заљубљује министрова кћи.  И сама представа, по свему судећи, неће бити конвенционална.

Присећајући се јуче на конференцији за новинаре, да су му још током студирања, драме настале у периоду између два рата биле јако занимљиве, Југ Ђорђевић је рекао да је чекао тренутак када ће управа неког позоришта изразити жељу да се он са својим ауторским тимом позабави тим периодом у нашој драми, и некако се поклопило да је СНП било то позориште. 

- Вратио сам се на тај период између два светска рата, прочитао поново „Центрифугалног играча”, и заправо схватио да је у том наслову оно што је мене заинтересовало да се на овај начин позабавимо тим текстом, пре свега мислим на форму. Зашто наслов? Зато што је у наслову тај играч, и то тело, и цео контекст те забаве, која провејава, а испод тога су заправо неке цивилизацијски мало мрачније теме - указује Југ Ђорђевић.

Драматуршкиња Тијана Грумић поменула је да је изазовно радити овај комад и због језика, будући да он, иако специфичне поетике и врло лирски обликован, доста делује и архаично. Такође и због контекста, односно времена у којем се радња догађа, а то су године после Првог светског рата, и како све то данас кореспондира са нама. 

- Мислим да је ту било важно што смо се односили према томе као нечему што знамо да претходи неким другим ратовима, неким другим сукобима, који се, видећемо, ево и данас, имајући у виду оно што живимо, и оно што се дешава око нас, по целом свету, циклично понавља. Мислим да је то био важан тренутак за мене, да схватим да је то много више од неког мелодрамског заплета, који је наравно важан, и остаје овде као нека окосница ове приче, али проширена ширим друштвеним и историјским контекстом - објашњава Тијана Грумић. 

Заљубљени пар играју Вукашин Ранђеловић и Ивана Панчић Добродолац, који су јуче, говорећи о односу ликова које тумаче, подсетили да је то време у којем постоје класне разлике, што поставља питање да ли љубав може победити. Сања Микитишин је, за лик који игра, навела да представља везу између естаблишмента и плебса, те да је то жена која сматра да у тмурним временима треба чврсто стојати на својим ногама, јер се једино тако може опстати. 

У подели су Вукашин Ранђеловић, Ивана Панчић Добродолац, Сања Микитишин, Александар Гајин, Милорад Капор, Александар Сарапа, Марко Савић, Раде Беровић и Анђела Пећинар

- Овај комад по ко зна који пут у драматургији показује једну цикличност, да су сви наши породични, друштвени, било који односи у којима живимо и учествујемо, практично исти кроз сва времена, само су форме у којима се они налазе, другачији. И овај комад такође то показује, и та центрифугална сила, која нас понекад избацује из тих односа и форми је тема овог комада - рекао је Александар Гајин, наводећи да је његов лик део стилизованог дела представе, у којем има много плеса, много физичког, и много захтевног. 

Глумци Милорад Капор и Александар Сарапа похвалили су ауторски тим Југа Ђорђевића, као и Анђела Пећинар, која је поменула да га чине врло млади, креативни, маштовити људи, са којима је задовољство радити, јер се човек осећа слободним да креира, а и они сами подстичу на то.

- Представа је пуна плеса, песме, музике, и разноразних акробација, то није можда толико типично за наше позориште, а мислим да је врло занимљиво, инспиративно и узбудљиво. То су композиције, нумере и плесови, који су врло стилски, емотивно и садржајно инкорпорирани у саму представу - додала је Анђела Пећинар, једна од чланова глумачке екипе ове представе, у којој су, уз поменуте, још и Марко Савић и Раде Беровић.

Поред ЈугаЂорђевића и Тијане Грумић, у ауторском тиму су и сценографкиња Андреја Рондовић, костимографкиња Велимирка Дамјановић, композиторка Невена Глушица, и кореографкиња Милица Сарић.

Музичари на сцени су Ђорђе Кујунџић, Аљоша Закић, Коста Вукашиновић, Ања Риђешић, Стефан Јоцић и Немања Тасић.