ИЗЛОЖБА ГРАФИКА ЉУБОМИРА КОКОТОВИЋА У НАРОДНОМ МУЗЕЈУ ЗРЕЊАНИН Од Банатског Карађорђева до светских врхова

Поставка обухвата радове који се чувају у фонду Савремене галерије Зрењанин и приватним колекцијама Мирослава Керчова и Милета Кокотовића, као и документарни материјал у власништву Стевана Грбића.

Ова изложба премијерно је била постављена у Галерији Графичког колектива у Београду прошле године. Ауторка поставке и текста у каталогу је Јасмина Туторов, историчарка уметности, а кустоскиња и сарадница на изложби је Ивана Арађан из Народног музеја Зрењанин.

Љубомир Кокотовић (Банатско Карађорђево, 1936–2022) је завршио Факултет ликовних уметности у Београду, ту и постдипломске студије. Школовао се и у Бриселу, на Академији за декоративне уметности и архитектуру. Излагао је на бројним колективним и самосталним изложбама у земљи и иностранству, где је добијао и бројне награде.

Кокотовићевом маестралном цртачком умећу, како наводе у Народном музеју Зрењанин, савршено је одговарала техника линогравуре, у то време доминирајућа у радовима уметника Београдског графичког круга. У овом окружењу формирао се и стасавао са групом креативних индивидуалаца који су пронашли свој израз у „новим облицима фигурације“ (Живко Ђак, Милан Станојев, Миодраг Рогић).

Током седме и осме деценије интензивно ствара и излаже. Припадао је елити наших ликовних уметника, оних који су доспели до светских врхова. Британски критичари су га сврстали у четири најзапаженија цртача новијег времена.

- На својим графикама је поред глобалне исцртао и сопствену судбину. Као што су и предмети, актери његових ликовних композиција, затурени и занемарени, Кокотовић је заборављен и ретко га се ко данас сећа. А припадао је елити наших графичких уметника, оних који су доспели до светских врхова – истиче Јасмина Туторов.

Пожутели каталози, како додаје Јасмина Туторов, данас сведоче о његовим излагањима на колективним изложбама са П. Пикасом, С. Далијем, Р. Гутузом, Х. Мироом, М. Шагалом...

- Заборављени, напуштени предмети који чекају – ништа, као у позоришту апсурда. Они таворе у свету у коме влада празно време изгубљености. Ципеле, бицикли, столице, флаше.. ти пасивни, готово неприметни реквизити живота, добијају на овим графикама изненађујуће значење, постају субјективистичке пародије људских судбина. Упили су у себе промашене животе својих власника. Кокотовићев цртеж, попут сеизмографа, региструје стања која су ишчашени животи и судбине власника утиснуле у предмете. То је тако убедљиво, да пасивни реквизити оживе и само што не проговоре, не завапе о својој остављеној ништавности – указује Јасмина Туторов.

Изложба ће у зрењанинском музеју бити отворена до 22. априла.