РЕШИО ДА СЕ ЖЕНИ ПА ЗА 3.000 ЕВРА НАСЛЕПО КУПИО АЛБАНКУ Жена отишла, паре није добио назад, све се искомпликовало АЛИ, ЖИВОТ ПИШЕ РОМАНЕ

Перо Миловановић (право име остаће анонимно), 50-годишњи нежења из Прибоја, одлучио је да реши своју судбину на начин који се све чешће виђа у овим крајевима - уплатом за младу из Албаније.

Чуо је Перо да су многи мушкарци његових година из Србије оженили девојке из Албаније, да су добили децу и пронашли породични мир, па је и он хтео да окуша срећу. На женидбу га је највише терала његова мајка која је желела да добије снају и унучиће. И она је веровала да куповина Албанке може њеном Перу да донесе срећу. 

До младе преко посредника за 3.000 евра Перо је одувек био вредан човек. Радио је као мајстор за грејање и водоинсталације, имао је кућу на лепом месту, али никада није имао среће са женама. Пролазиле су године, другови су се женили, рађали децу, а он је остајао сам. Почело је да га стеже око срца, нарочито кад би му мајка рекла: 

- Сине, кад ћу ја дочекати унуче? Шта ће ти све ово, кад немаш с ким да поделиш?

На препоруку рођака, Перо је контактирао посредника из једног села код Тутина. Овај му је обећао да ће му наћи лепу, вредну и поштену Албанку, која ће бити добра жена и домаћица. 

- Перо, веруј ми, имам најбољу за тебе. Ове девојке немају много захтева, само да их лепо третираш и да се поштује договор. Ова што ти предлажем је млада, добра и нећеш се покајати - уверавао га је посредник. 

Перо је дао 3.000 евра, верујући у посредникове речи. Није видео ни слику девојке, није причао с њом, али се надао најбољем. 

Шокантан сусрет са будућом супругом

Када је дошао тренутак да упозна своју будућу супругу, Перо се обукао најбоље што је имао. Испеглана кошуља, панталоне купљене још за свадбу сестрине ћерке, мало парфема који му је остао од рођендана. Срце му је убрзано куцало.

Аутомобил са албанским таблицама зауставио се пред његовом кућом. Изашли су посредник и млада. Перо је у првом тренутку занемео. Пред њим није стајала млада, лепа девојка, већ жена у касним четрдесетим, ниског раста, пуначка и врло невеселог погледа. Њена одећа била је скромна, али израз лица нимало пријатељски. 

- Перо, ово ти је Мирсада - рече посредник. 

- Али... Ти си рекао да је млада... - муцао је Перо, осећајући како му крв удара у слепоочнице.

Мирсада није разумела шта говори, али је њено држање показивало да није ни мало несигурна. Погледала је Перину кућу, затим њега и рекла нешто на албанском посреднику, који се само насмејао.

- Каже да је уморна од пута и да би волела да се одмори. Перо, нема шта да се премишљаш, ово је то. 

Перо је осетио да га хвата паника. Дао је 3.000 евра, а пред њим стоји жена која не личи нимало на оно што је замишљао. Покушао је да се извуче. 

- Слушај, ово није оно што сам очекивао. Мислим да је дошло до неке грешке... 

Посредник га је погледао испод ока: 

- Перо, нема грешке. Договор је договор. Ако је нећеш, новац се не враћа.

Мирсада је све разумела из говора тела. Подигла је обрву, прекрстила руке и рекла нешто кратко и оштро. Посредник се одмах окренуо Пери. 

- Каже да не жели да остане где није добродошла, али да хоће да зна како ћеш јој вратити част. 

Перо је осетио како га хвата несвестица. Да врати част? Да остане са женом коју не жели? Или да покуша да некако врати новац? Свака опција му се чинила лошом.

Вести су се прошириле брзином светлости. Комшије су долазиле да виде „младу", коментарисале, неки су се и смешкали. Мајка му је очајно вртела главом. 

- Сине, рекао си ми да си паметан човек. Ово ње требало да радиш. 

Мирсада је на крају сама одлучила - села је у ауто и вратила се, не желећи да буде део нечега што јој није по вољи. Перо је остао без невесте и без новца. 

- Никад више нећу да радим овакве ствари! - понављао је себи док је седео у кафани, зурећи у чашу ракије.

Његови пријатељи су само одмахивали главом. 

- Перо, Перо... Скупо си платио ову лекцију. 

Перо није могао да мирно седи и прихвати пораз. После неколико дана, запутио се у село код Тутина и пронашао посредника. 

- Слушај, пријатељу, преварен сам! Или ми враћаш паре, или ћемо другачије да решимо! - рекао је Перо љутито, претећи песницом. 

Посредник се није узнемирио. Наслонио се на ограду своје куће и смирено рекао:

- Перо, шта да ти кажем? Договор је био, а ти ниси хтео жену. Ја сам само посредовао, а Мирсада се вратила кући. Нема назад. 

Перо је осетио немоћ и бес. Није имао доказе, није знао како да поврати новац. Једино што је могао да понесе назад у Прибој било је горко искуство. 

Скандал није јењавао. Сваки пут кад би прошао селом, људи би се кикотали и шаптали: "Ево га, Перо који је платио 3.000 евра низашта!" 

Судбоносни одлазак у Беч

Да побегне од ругања, одлучио је да оде код рођака у Беч. Тамо се запослио на грађевини и упознао Наду, Босанку која је радила као куварица. Без посредника, без договора - само природно познанство и искрена емоција.

Годину дана касније, вратио се у Прибој, али не сам. Са собом је довео Наду, жену која је разумела његове неуспехе и желела да са њим започне нови живот. 

Кад су их видели заједно, сељани су се чудили. 

- Перо, значи ипак си се оженио? 

- Јесам, али овај пут како треба! - рекао је са осмехом.

- Научио је лекцију - права љубав се не купује.

(stil)