REŠIO DA SE ŽENI PA ZA 3.000 EVRA NASLEPO KUPIO ALBANKU Žena otišla, pare nije dobio nazad, sve se iskomplikovalo ALI, ŽIVOT PIŠE ROMANE

Pero Milovanović (pravo ime ostaće anonimno), 50-godišnji neženja iz Priboja, odlučio je da reši svoju sudbinu na način koji se sve češće viđa u ovim krajevima - uplatom za mladu iz Albanije.

Čuo je Pero da su mnogi muškarci njegovih godina iz Srbije oženili devojke iz Albanije, da su dobili decu i pronašli porodični mir, pa je i on hteo da okuša sreću. Na ženidbu ga je najviše terala njegova majka koja je želela da dobije snaju i unučiće. I ona je verovala da kupovina Albanke može njenom Peru da donese sreću. 

Do mlade preko posrednika za 3.000 evra Pero je oduvek bio vredan čovek. Radio je kao majstor za grejanje i vodoinstalacije, imao je kuću na lepom mestu, ali nikada nije imao sreće sa ženama. Prolazile su godine, drugovi su se ženili, rađali decu, a on je ostajao sam. Počelo je da ga steže oko srca, naročito kad bi mu majka rekla: 

- Sine, kad ću ja dočekati unuče? Šta će ti sve ovo, kad nemaš s kim da podeliš?

Na preporuku rođaka, Pero je kontaktirao posrednika iz jednog sela kod Tutina. Ovaj mu je obećao da će mu naći lepu, vrednu i poštenu Albanku, koja će biti dobra žena i domaćica. 

- Pero, veruj mi, imam najbolju za tebe. Ove devojke nemaju mnogo zahteva, samo da ih lepo tretiraš i da se poštuje dogovor. Ova što ti predlažem je mlada, dobra i nećeš se pokajati - uveravao ga je posrednik. 

Pero je dao 3.000 evra, verujući u posrednikove reči. Nije video ni sliku devojke, nije pričao s njom, ali se nadao najboljem. 

Šokantan susret sa budućom suprugom

Kada je došao trenutak da upozna svoju buduću suprugu, Pero se obukao najbolje što je imao. Ispeglana košulja, pantalone kupljene još za svadbu sestrine ćerke, malo parfema koji mu je ostao od rođendana. Srce mu je ubrzano kucalo.

Automobil sa albanskim tablicama zaustavio se pred njegovom kućom. Izašli su posrednik i mlada. Pero je u prvom trenutku zanemeo. Pred njim nije stajala mlada, lepa devojka, već žena u kasnim četrdesetim, niskog rasta, punačka i vrlo neveselog pogleda. Njena odeća bila je skromna, ali izraz lica nimalo prijateljski. 

- Pero, ovo ti je Mirsada - reče posrednik. 

- Ali... Ti si rekao da je mlada... - mucao je Pero, osećajući kako mu krv udara u slepoočnice.

Mirsada nije razumela šta govori, ali je njeno držanje pokazivalo da nije ni malo nesigurna. Pogledala je Perinu kuću, zatim njega i rekla nešto na albanskom posredniku, koji se samo nasmejao.

- Kaže da je umorna od puta i da bi volela da se odmori. Pero, nema šta da se premišljaš, ovo je to. 

Pero je osetio da ga hvata panika. Dao je 3.000 evra, a pred njim stoji žena koja ne liči nimalo na ono što je zamišljao. Pokušao je da se izvuče. 

- Slušaj, ovo nije ono što sam očekivao. Mislim da je došlo do neke greške... 

Posrednik ga je pogledao ispod oka: 

- Pero, nema greške. Dogovor je dogovor. Ako je nećeš, novac se ne vraća.

Mirsada je sve razumela iz govora tela. Podigla je obrvu, prekrstila ruke i rekla nešto kratko i oštro. Posrednik se odmah okrenuo Peri. 

- Kaže da ne želi da ostane gde nije dobrodošla, ali da hoće da zna kako ćeš joj vratiti čast. 

Pero je osetio kako ga hvata nesvestica. Da vrati čast? Da ostane sa ženom koju ne želi? Ili da pokuša da nekako vrati novac? Svaka opcija mu se činila lošom.

Vesti su se proširile brzinom svetlosti. Komšije su dolazile da vide „mladu", komentarisale, neki su se i smeškali. Majka mu je očajno vrtela glavom. 

- Sine, rekao si mi da si pametan čovek. Ovo nje trebalo da radiš. 

Mirsada je na kraju sama odlučila - sela je u auto i vratila se, ne želeći da bude deo nečega što joj nije po volji. Pero je ostao bez neveste i bez novca. 

- Nikad više neću da radim ovakve stvari! - ponavljao je sebi dok je sedeo u kafani, zureći u čašu rakije.

Njegovi prijatelji su samo odmahivali glavom. 

- Pero, Pero... Skupo si platio ovu lekciju. 

Pero nije mogao da mirno sedi i prihvati poraz. Posle nekoliko dana, zaputio se u selo kod Tutina i pronašao posrednika. 

- Slušaj, prijatelju, prevaren sam! Ili mi vraćaš pare, ili ćemo drugačije da rešimo! - rekao je Pero ljutito, preteći pesnicom. 

Posrednik se nije uznemirio. Naslonio se na ogradu svoje kuće i smireno rekao:

- Pero, šta da ti kažem? Dogovor je bio, a ti nisi hteo ženu. Ja sam samo posredovao, a Mirsada se vratila kući. Nema nazad. 

Pero je osetio nemoć i bes. Nije imao dokaze, nije znao kako da povrati novac. Jedino što je mogao da ponese nazad u Priboj bilo je gorko iskustvo. 

Skandal nije jenjavao. Svaki put kad bi prošao selom, ljudi bi se kikotali i šaptali: "Evo ga, Pero koji je platio 3.000 evra nizašta!" 

Sudbonosni odlazak u Beč

Da pobegne od ruganja, odlučio je da ode kod rođaka u Beč. Tamo se zaposlio na građevini i upoznao Nadu, Bosanku koja je radila kao kuvarica. Bez posrednika, bez dogovora - samo prirodno poznanstvo i iskrena emocija.

Godinu dana kasnije, vratio se u Priboj, ali ne sam. Sa sobom je doveo Nadu, ženu koja je razumela njegove neuspehe i želela da sa njim započne novi život. 

Kad su ih videli zajedno, seljani su se čudili. 

- Pero, znači ipak si se oženio? 

- Jesam, ali ovaj put kako treba! - rekao je sa osmehom.

- Naučio je lekciju - prava ljubav se ne kupuje.

(stil)