СВЕ ВИШЕ НОВЦА НА ТРЖИШТУ ЗДРАВСТВЕНЕ ЗАШТИТЕ Веће учешће приватних болница и ординација у лечењу
Тржиште здравствене заштите у Србији за 2024. годину процењено је на пет милијарди евра, а очекивани годишњи раст овог тржишта је око 10 одсто, што указује на стабилан развој.
Приватни сектор здравствених услуга чини чак 10 одсто укупног тржишта и његова вредност процењује се на скоро пола милијарде евра у 2024. години. Током последњих седам година бележи просечан годишњи раст од 15 одсто са очекиваном стопом раста од приближно 12 одсто у наредним годинама.
Приватни здравствени сектор у Србији развијао се кроз различите форме инвестиционог улагања, а данас га чини око 700 здравствених установа – од малих приватних пракси до великих система. Србија има значајан потенцијал за раст здравственог сектора, на шта указује све већи број међународних инвеститора. На страном капиталу су утемељени највећи интегрисани здравствени системи који пружају свеоубухватну услугу, попут MediGroup и Acibadem Belmedic, док је Еуромедик заснован на домаћем предузетничком капиталу.
- У приватном сектору има много више установа и ординација. Само приватних стоматолошких ординација има више од 3.200, али нажалост, званична, тачна евиденција не постоји за број лекарских ординација, хируршких сала, магнетних резонанци, скенера, РТГ кабинета, болничких кревета, биохемијских и патохистолошких лабораторија,... итд у приватном сектору. Претпоставља се да је у приватном сектору запослено око 30.000 здравствених радника и сарадника – каже за „Дневник“ др Драшко Карађиновић из НВО „Доктори против корупције“.
Приватници могу да буду конкурентни
- За спектар одређених услуга, приватно здравство може бити конкурентно,а тиме и атрактивно за иностране кориснике и инвеститоре. У овој фази то се пре свега односи на услуге из амбулантне медицине, рехабилитационе третмане, бањске терапије, итд. За обимније инвестирање, домаће и инострано, потребна је радикална промена системског амбијента, подизање конкурентности, продуктивности и квалитета, а то је сложен процес који захтева комбинацију и усклађивање економских, едукативних и регулаторних фактора – сматра др Карађиновић.
Према његовим речима, капацитети су врло значајни и кад би се изменила законска регилатива ти капацитети би требали бити констатовани и у заводима за јавно здравље па бисмо имали јасну слику о приватном здравству. Али и овако је јасно да приватни сектор битно доприноси здравственом статусу нације.
Претпоставља се да је у приватном сектору запослено око 30.000 здравствених радника и сарадника (др Драшко Карађиновић из НВО „Доктори против корупције“)
Интегрисани приватни системи доприносе јачању целокупне здравствене инфраструктуре, развоју приватног сектора и српске привреде. Страни капитал је омогућио бољу доступност специјализованих медицинских услуга, увођење модерних технологија и већу конкуренцију на тржишту, што је позитивно утицало на квалитет услуга. Истовремено су усмерени на ангажовање најбољих стручњака у земљи и играју значајну улогу у унапређењу квалитетне здравствене заштите грађана Србије и региона.
Као и на сваком тржишту, када постоји динамично и конкурентно окружење, учесници су подстакнути да унапређују своје услуге, имплементирају иновације и усклађују се са највишим медицинским стандардима. Показатељи указују да на домаћем тржишту има простора за даљи развој здраве конкуренције, а страна улагања доносе и најбоље светске праксе које директно доприносе побољшању квалитета здравствене неге.
Љ. Петровић