ПОТРАЖЊА ЗА РАДНОМ СНАГОМ У СРБИЈИ РАСТЕ Лане могло да се запосли 125.000 радника, а догодине ће моћи 144.000
Недостатак радника појединих струка приметан је у целој Европи, а то, наравно, није заобишло ни Србију.
Раст потребе за радницима одређених струка и како то превазићи била је једна од тема на Копаоник бизнис форуму. Стални представник у УНДП-у Јакуп Бериш је на панелу „Популациона кретања и тржиште рада: изазови и прилике” истакао да најновије истраживања показују да ће потражња за радном снагом у Србији порасти с приближно 125.000 радника у 2024. години на скоро 144.000 до 2026. године и то, пре свега, у производном и ИТ сектору, те велепродаји, малопродаји и услугама поправке аутомобила.
Последњих година потражња за ИТ програмерима била је огромна, а пораст вештачке интелигенције је за годину дана пореметио
то тржиште
По његовим речима, изазов није само у бројевима већ и у неусклађености понуде и потражње радне снаге - млађе све више привлаче високотехнолошке и дигиталне професије, а интересовање за традиционалне производне послове опада, што отежава попуњавање критичних професија.
- Трендови на тржишту рада се развијају брже него икад и увек ћемо бити корак иза. Последњих година потражња за ИТ програмерима била је огромна, а пораст вештачке интелигенције је за годину дана пореметио то тржиште - навео је Бериш. - За ефикасно управљање брзим променама на тржишту рада изазваним демографским променама треба гледати даље од краткорочних трендова и предвиђати утицај у наредних 10 до 20 година.
Он је указао да се због ниског фертилитета, старења радне снаге и емиграције смањује број младих који почињу да раде, а број пензионисаних повећава брже од могућности да замене раднике који одлазе.
- Паралелно с тим, емиграција несразмерно одузима висококвалификоване кадрове, погоршавајући недостатак радне снаге у критичним индустријама. Да бисмо се прилагодили, потребно је да се са статичних процена тржишта рада пређе на динамичке анализе радне снаге у реалном времену. Препознајући то, УНДП, заједно с Националном службом за запошљавање, гради напредан систем анализе тржишта рада који ће обезбедити континуирани увид у трендове на тржишту рада, нове потребе за вештинама и динамику радне снаге специфичне за сектор, не само на националном већ и на локалном нивоу.
Повратак из иностранства
Програмски директор организације „Тачка повратка” Урош Живковић је говорећи о повратку људи у Србији истакао да се одређене ствари дешавају на глобалном нивоу, те да промене у Србији нису довољан разлог да се неко врати, исто као и што промене у иностранству нису довољан разлог да неко оде.
- Морамо да схватимо да та синергија и комплексност која постоји мора да има више различитих друштвених одговора- рекао је Живковић. - Оно што ми радимо је заправо само један делић тога, али ми је драго да смо у претходних пет година могли да учествујемо у неким од тих токова и дамо неку мало другачију перспективу, да одлазак није бекство, као што повратак исто није терминална категорија.
По речима директора НСЗ Милана Боснића, радна неактивност становништва у Србији је један веома занимљив феномен, који не постоји само код нас.
- На нашу жалост, имамо један од највиших стопа неактивности у односу на остале европске земље - рекао је Боснић. - У ситуацији када се Европа суочава с мањком радне снаге, ми имамо две групе - ону која тек улази на тржиште рада, која је веома неактивна и веома немотивисана за то, а са друге стране особе старије од 50 година, које су неактивне из неколико разлога. Међу њима су две велике миграције становништва из делова тадашње државе, као и транзиција. Многи се због свега тога нису најбоље снашли, каријера им је прекинута и нису успели адекватно да се снађу и укључе у тржиште рада и своје вештине и знања прилагоде потражњи. Зато се проблем мотивације мора систематски решавати и то НСЗ с партнерима и чини јер се развија систем који ће уз помоћ вештачке интелигенције стварати моделе које ће показивати шта треба радити у односу на то где се свет креће.
Да је потражња за радницима велика потврђује и то што је само преко сајта Послови Инфостуда прошле године било расписано преко 73.000 огласа за попуну радног места.