СЛАЂАНА ДРЕЗГИЋ, ТРЕНЕР ВОЈВОДИНЕ О ЧЕЛЕНЏЕР КУПУ И БУДУЋНОСТИ ЖЕНСКОГ ВАТЕРПОЛА: Девојке су дале максимум, одговорност преузимам ја
Ватерполисткиње Војводине нису успеле да освоје одличје на фајнал фору Челенџер купа.
Једноставно Новосађанке су превише желеле да се докажу и на европској сцени и да узму тај пехар, једини који им недостаје у богатој нисци. Дуго и вредно су се за то спремале, знале да могу да се носе са све три екипе, али ето глава на крају није издржаала. Прво су поражене у полуфиналу од Галатасараја, а онда у мечу за треће место и од загребачке Младости. Трофеј је на крају одбранио Измир.
Тренер Војводина Слађана Дрезгић није задовољна када је у питању остверење циља, јер се у Истанбул ишло по једно од одличја.
- Могли смо много више, реално је било да можемо да узмемо медаљу. Зашто нисмо још увек немам одговор, мораћу још све добро да анализирам. Знам шта све моја екипа може, просто верујем да неке ствари овај пут нису биле не нашој страни. То је спорт, све се сведе на једну, две утакмице. Не треба тражити кривце, девојке су дале максимум у том тренутку. Ако баш треба тражити одговорност ја је прихватам на себе.
Одлична организација
Дрезгићева је похвалила изванредну организацију фајнал фора.
- Организација завршног турнира била је одлична, видело се да је уложено доста и новца и труда, као да смо били на Европском првенству, све је било на врхунском нивоу. И оно што је јако важно је да њихов савез стоји иза свега тога. Видело се одмах да Турци желе обе своје екипе у финалу што се на крају и догодило. Многи причају да је ово трећеразредно такмичење, али то је било све само не то - изнела је утиске о организацији фајнал фора Слађана Дрезгић.
Треба узети у обзир и то да су девојке у Истанбул ишле аутобусом и да је то дуго и тешко путовање после кога се треба и опоравити.
- Но, то никако није алиби. Нисмо остварили циљ, али успех јесте остварен, јер смо се пласирали на фајнал фор. Ово такмичење ни билиз није као што је било прошле године. Треба да се зна да иза ове четири екипе са фајнал фора стоји 13 екипа, које су све биле ту негде, на гол, два.
Следи борба за титулу
Новосађанке су ове сезоне већ освојиле један трофеј, а то је пети Куп Србије за редом, сада јуре пету узастопну титулу, значи десети пехар у низу.
- Имамо још два и по месеца посла, да завршимо првенство. Верујем да ће девојке скупти снагу да ће то одрадити како знају и да се сезона заврши како је планирано, са десетим пехаром у низу, то јест петом дуплом круном. Најважније је да завршимо започети посао. Многи би желели да нас виде на коленима, али треба подићи главу и ићи напред. Све остало је небитно - каже Дрезгићева.
Оно што је посебно желела да нагласи је да и Турци и Хрвати имају подршку својих савеза.
- Ми смо ту били да видимо како то изгледа на неком другом нивоу. Турске екипе су и у једној и у другој екипи имали по шест, седам странаца. Јако су желели трофеј, имали потпуну подршку, како савеза, тако и навијача. Свака часат, требало је то видети и доживети. Имала сам прилику да причам са Хрватима са којима имамо одличну сарадњу. Они имају јаку подршку савеза, одрадили су одличан посао што се тиче женских екипа. Пратили су их на мечевима и њихови чланови који су у структурама ЛЕН. Оно што ми је било интересантно је да је њихов савез нудио једном клубу позамашну суму новца само да оснују женску екипу, а са том сумом новца бисмо ми изгурали целу годину. Види се да постоји нека стратегија развоја женског спорта и у Хрватској и у Турској и то поздрављам. Много земаља је већ дошло до закључка да кроз женски спорт могу са много мање улагања да дођу до успеха. А када смо ми организовали два квалификациона турнира у Новом Саду, нико се из савеза није појавио, па ни тадашња селекторка. Био је само Дејан Перишић, који је члан ЛЕН. Јасно је да без кподршке кровне организације не може да се направи прича која има будућност. Код нас женски клубови нестају, падамо са екипама, значи мора да се направи нека стратегија и циљ што ће помоћипричи да женски ватерполо живи - закључила је Дрезгићева.
Г. Маленовић
