SLAĐANA DREZGIĆ, TRENER VOJVODINE O ČELENDŽER KUPU I BUDUĆNOSTI ŽENSKOG VATERPOLA: Devojke su dale maksimum, odgovornost preuzimam ja
Vaterpolistkinje Vojvodine nisu uspele da osvoje odličje na fajnal foru Čelendžer kupa.
Jednostavno Novosađanke su previše želele da se dokažu i na evropskoj sceni i da uzmu taj pehar, jedini koji im nedostaje u bogatoj nisci. Dugo i vredno su se za to spremale, znale da mogu da se nose sa sve tri ekipe, ali eto glava na kraju nije izdržaala. Prvo su poražene u polufinalu od Galatasaraja, a onda u meču za treće mesto i od zagrebačke Mladosti. Trofej je na kraju odbranio Izmir.
Trener Vojvodina Slađana Drezgić nije zadovoljna kada je u pitanju ostverenje cilja, jer se u Istanbul išlo po jedno od odličja.
- Mogli smo mnogo više, realno je bilo da možemo da uzmemo medalju. Zašto nismo još uvek nemam odgovor, moraću još sve dobro da analiziram. Znam šta sve moja ekipa može, prosto verujem da neke stvari ovaj put nisu bile ne našoj strani. To je sport, sve se svede na jednu, dve utakmice. Ne treba tražiti krivce, devojke su dale maksimum u tom trenutku. Ako baš treba tražiti odgovornost ja je prihvatam na sebe.
Odlična organizacija
Drezgićeva je pohvalila izvanrednu organizaciju fajnal fora.
- Organizacija završnog turnira bila je odlična, videlo se da je uloženo dosta i novca i truda, kao da smo bili na Evropskom prvenstvu, sve je bilo na vrhunskom nivou. I ono što je jako važno je da njihov savez stoji iza svega toga. Videlo se odmah da Turci žele obe svoje ekipe u finalu što se na kraju i dogodilo. Mnogi pričaju da je ovo trećerazredno takmičenje, ali to je bilo sve samo ne to - iznela je utiske o organizaciji fajnal fora Slađana Drezgić.
Treba uzeti u obzir i to da su devojke u Istanbul išle autobusom i da je to dugo i teško putovanje posle koga se treba i oporaviti.
- No, to nikako nije alibi. Nismo ostvarili cilj, ali uspeh jeste ostvaren, jer smo se plasirali na fajnal for. Ovo takmičenje ni biliz nije kao što je bilo prošle godine. Treba da se zna da iza ove četiri ekipe sa fajnal fora stoji 13 ekipa, koje su sve bile tu negde, na gol, dva.
Sledi borba za titulu
Novosađanke su ove sezone već osvojile jedan trofej, a to je peti Kup Srbije za redom, sada jure petu uzastopnu titulu, znači deseti pehar u nizu.
- Imamo još dva i po meseca posla, da završimo prvenstvo. Verujem da će devojke skupti snagu da će to odraditi kako znaju i da se sezona završi kako je planirano, sa desetim peharom u nizu, to jest petom duplom krunom. Najvažnije je da završimo započeti posao. Mnogi bi želeli da nas vide na kolenima, ali treba podići glavu i ići napred. Sve ostalo je nebitno - kaže Drezgićeva.
Ono što je posebno želela da naglasi je da i Turci i Hrvati imaju podršku svojih saveza.
- Mi smo tu bili da vidimo kako to izgleda na nekom drugom nivou. Turske ekipe su i u jednoj i u drugoj ekipi imali po šest, sedam stranaca. Jako su želeli trofej, imali potpunu podršku, kako saveza, tako i navijača. Svaka časat, trebalo je to videti i doživeti. Imala sam priliku da pričam sa Hrvatima sa kojima imamo odličnu saradnju. Oni imaju jaku podršku saveza, odradili su odličan posao što se tiče ženskih ekipa. Pratili su ih na mečevima i njihovi članovi koji su u strukturama LEN. Ono što mi je bilo interesantno je da je njihov savez nudio jednom klubu pozamašnu sumu novca samo da osnuju žensku ekipu, a sa tom sumom novca bismo mi izgurali celu godinu. Vidi se da postoji neka strategija razvoja ženskog sporta i u Hrvatskoj i u Turskoj i to pozdravljam. Mnogo zemalja je već došlo do zaključka da kroz ženski sport mogu sa mnogo manje ulaganja da dođu do uspeha. A kada smo mi organizovali dva kvalifikaciona turnira u Novom Sadu, niko se iz saveza nije pojavio, pa ni tadašnja selektorka. Bio je samo Dejan Perišić, koji je član LEN. Jasno je da bez kpodrške krovne organizacije ne može da se napravi priča koja ima budućnost. Kod nas ženski klubovi nestaju, padamo sa ekipama, znači mora da se napravi neka strategija i cilj što će pomoćipriči da ženski vaterpolo živi - zaključila je Drezgićeva.
G. Malenović
