ПРИЧЕ УРЕЗАНЕ У КАМЕН Не можете ни да претпоставите зашто су наши преци подизали крајпуташе
Да се никада не забораве јунаци из Првог светског рата који се са бојних поља нису вратили, подизани су крајпуташи, камена обележја која подсећају на везу предака и потомака.
Највише крајпутних белега има у местима покрај Чачка и у западној Србији, као и у чачанском селу Липница.
Крајпуташи су неми а опет необични сведоци о прошлим временима, када су наши млади јунаци, у цвету младости, своје кости остављали у борбама, а њихови рођаци, мајке, удовице подизали су споменике покрај путева, јер су веровали да им тако осветљавају пут до куће.
На каменим књигама уписани су читави животи младости, наслеђа, прошлости и оне су важно непокретно културно наслеђе. Чачанско село Липница броји више од десет крајпутних белега на којима су уклесане судбине младих војника.
Крајпуташи представљају спомен-обележја – то су заправо споменици сећања, појаснила је за Рину етнолог Јелена Милићевић, у име Центра за неговање традиције, додајући како нису надгробни, што је основна разлика између крајпуташа и надгробних споменика.
„Испод ових крајпутних обележја никада се не налази хумка преминулог ратника, већ крајпуташ представља управо то: споменик сећања на људе који су погинули далеко од своје куће, од своје породице и заједнице. Дакле, они су оставили своје тело, своје кости негде на бојном пољу, али су њихови чланови заједнице подизали управо овакве споменике сећања”, рекла је.
Милићевићевићева је нагласила да су ови споменици попут камених књига у којима, између осталог, пише где су јунаци погинули, те како су живели, односно како су завршили своје животе.
„Најчешће на крајпуташима налазимо управо флоралне елементе, односно, елементе који указују на то да су људи погинули у цвету младости. Поред флоралних елемената који се могу видети, видимо и приказе, на пример, пушке или војничког материјала, тј. војничке опреме”, закључила је Милићевићева.
Дакле, споменици крајпуташи су камене душе и камене куће предака који су на овај начин налазили пут до својих родних домова, а оно на шта апелују испред Центра за неговање традиције, јер на терену обилазе места на којима има крајпуташа, јесте да се само мало уреди простор око ових споменика, да се уклоне коров и шибље, јер су ова обележја вредна сваког помена и пажње.
