PRIČE UREZANE U KAMEN Ne možete ni da pretpostavite zašto su naši preci podizali krajputaše
Da se nikada ne zaborave junaci iz Prvog svetskog rata koji se sa bojnih polja nisu vratili, podizani su krajputaši, kamena obeležja koja podsećaju na vezu predaka i potomaka.
Najviše krajputnih belega ima u mestima pokraj Čačka i u zapadnoj Srbiji, kao i u čačanskom selu Lipnica.
Krajputaši su nemi a opet neobični svedoci o prošlim vremenima, kada su naši mladi junaci, u cvetu mladosti, svoje kosti ostavljali u borbama, a njihovi rođaci, majke, udovice podizali su spomenike pokraj puteva, jer su verovali da im tako osvetljavaju put do kuće.
Na kamenim knjigama upisani su čitavi životi mladosti, nasleđa, prošlosti i one su važno nepokretno kulturno nasleđe. Čačansko selo Lipnica broji više od deset krajputnih belega na kojima su uklesane sudbine mladih vojnika.
Krajputaši predstavljaju spomen-obeležja – to su zapravo spomenici sećanja, pojasnila je za Rinu etnolog Jelena Milićević, u ime Centra za negovanje tradicije, dodajući kako nisu nadgrobni, što je osnovna razlika između krajputaša i nadgrobnih spomenika.
„Ispod ovih krajputnih obeležja nikada se ne nalazi humka preminulog ratnika, već krajputaš predstavlja upravo to: spomenik sećanja na ljude koji su poginuli daleko od svoje kuće, od svoje porodice i zajednice. Dakle, oni su ostavili svoje telo, svoje kosti negde na bojnom polju, ali su njihovi članovi zajednice podizali upravo ovakve spomenike sećanja”, rekla je.
Milićevićevićeva je naglasila da su ovi spomenici poput kamenih knjiga u kojima, između ostalog, piše gde su junaci poginuli, te kako su živeli, odnosno kako su završili svoje živote.
„Najčešće na krajputašima nalazimo upravo floralne elemente, odnosno, elemente koji ukazuju na to da su ljudi poginuli u cvetu mladosti. Pored floralnih elemenata koji se mogu videti, vidimo i prikaze, na primer, puške ili vojničkog materijala, tj. vojničke opreme”, zaključila je Milićevićeva.
Dakle, spomenici krajputaši su kamene duše i kamene kuće predaka koji su na ovaj način nalazili put do svojih rodnih domova, a ono na šta apeluju ispred Centra za negovanje tradicije, jer na terenu obilaze mesta na kojima ima krajputaša, jeste da se samo malo uredi prostor oko ovih spomenika, da se uklone korov i šiblje, jer su ova obeležja vredna svakog pomena i pažnje.
