(ВИДЕО, ФОТО) ТРЕЋИ „КИСАЧКИ КУЛЕН“ ПРИВУКАО ХИЉАДЕ ПОСЕТИЛАЦА Традиција, добра храна и забава на једном месту
Последња субота у фебруару већ пар година заредом је сигурно дан када се на подручју Војводине поједе и истргује највећа количина кобасица и кулена по глави становника или по квадратном па и по дужном метру.
Деценијама је једна од тих месољубних локација наравно Турија са својом километарском кобасицом, али Спортски центар у Кисачу који је истог дана домаћин Фестивала кулене већ три године доказује да у овим нашим крајевима ти сухомеснати производи имају готово митски карактер. Јер како другачије објаснити да се истог дана на два не много удаљена места (Од Кисача до Турије пречицом преко Ченеја 30-ак минута вожње), тискају хиљаде људи који су у оба случаја привучена истим мотивом – сушеним и зачињеним млевеним месом.
Када је у питању Кисач то је наравно нешто црвенија нијанса јер њихов фестивал под називом „Кисачки кулен“ јасно указује којем се сухомеснатом производу даје приоритет. Међутим упркос географској одредници у називу манифестације, у Кисачу се може пробати кулен из многих војвођанских места, првенство словачких попут Кулпина, Гложана, Бачког Петровца, Селенче, али има мајстора из целе Војводине и са разним рецептима и понеким тајним састојком...
Управо тајни састојци су заправо најбитнији када су такмичења у питању, а у Кисачу их је више. Прво су мајстори предавали суви кулен. У издвојеном бифеу на стадиону кисачког ФК Татра, стручни жири је на пробу и преглед примио на десетине узорака кулена који су пажљиво евидентирани за оцењивање.
Међутим највише забаве је донело главно такмичење „Кисачког кулена“, а то је опет насупрот називу манифестације, заправо такмичење у прављењу свежих кобасица, које се касније прже и предају жирију на оцењивање. Десетине тимова смештених у посебном простору под великом шатром је током целог процеса правило фешту праћену музиком, али и програмом на бини где су се смењивале фолклорне и певачке групе.
Како је жири нагласио у такмичењу у прављењу и пржењу свежих кобасица, осим наравно укуса, важни су и детаљи попут припреме и декорације стола, поставке алата и справа које се користе, али и атмосфере у самим такмичарском тиму...
Иако је надалеко познат ривалитет појединих места када је прављење кулена и кобасица у питању због чега се на фестивалске награде гледа са престижом, кисачки фестивал је, како организатори кажу заправо првенствено прилика за дружење уз оне ствари које сви воле – традицију, добру храну и забаву, а за посетиоце и да купе квалитетне домаће производе. Ту је можда један проблемчић – цене, које су углавном биле папрене попут туцане паприке која се такође продавала на скоро свакој тезги.