МЕЂУНАРОДНИ ДАН ДЕЦЕ ОБОЛЕЛЕ ОД РАКА Уз рану и тачну дијагнозу болест излечива
Рак је водећи узрок смрти код деце и адолесцената широм света.
Код приближно 400.000 деце до 19 година, сваке године, широм света се дијагностикује рак – кажу у Институту за јавно здравље Војводине поводом обележавања Међународног дана деце оболеле од рака 15. фебруара.
Најчешће категорије карцинома код деце укључују рак крви (леукемија и лимфом), туморе мозга и чврсте туморе, попут неуробластома и Вилмсовог тумора. Порекло рака код деце је углавном непознато, није повезано са начином живота и не може се спречити или рано открити скринингом.
Побољшање исхода код деце оболеле од рака захтева рану и тачну дијагнозу, праћену ефикасним лечењем. Већина карцинома у детињству може се излечити комбинацијом хемотерапије и других третмана, укључујући хирургију и радиотерапију. Лечење рака код деце може бити исплативо у свим земљама, без обзира на развијеност.
- Смрти које се могу избећи од карцинома у детињству у слабо и средње развијеним земљама настају услед недостатка дијагнозе, погрешне дијагнозе или закаснеле дијагнозе, препрека у приступу нези, напуштања лечења, смрти од токсичности и веће стопе рецидива (болест се понавља) – наводе у Институту.
Стога се организује кампања која је почела прошле и траје до 2026. године, а циљ је да одговори на изазове са којима се суочавају пацијенти са раком у детињству, неговатељи, преживели и здравствени радници широм света.
Рак код деце није заразан. Безбедно је играти се, дружити се и комуницирати са децом која имају или су преживела рак.
Неки преживели могу имати проблема са плодношћу и репродуктивним питањима, у зависности од њихове специфичне дијагнозе и лечења, али то није присутно код већине преживелих. Неки који су преживели рак у детињству имају когнитивне потешкоће и сметње у учењу због свог специфичног карцинома и лечења, али то није присутно код свих. Већина преживелих су особе са високим постигнућима, које врло добро пролазе у свом образовању и каријери.
- Током лечења, већина деце и адолесцената са раком одвојена је од вршњака и није у могућности да се редовно школује и да се бави другим активностима. Међутим, бројна истраживања су показала да, као резултат изазова са којима су се суочили и својих искустава, ова деца и адолесценти имају тенденцију да се боље носе са проблемима од својих вршњака и повећавају отпорност. У земљама са програмима психосоцијалне подршке деци оболелој од рака, у којима постоје и невладине организације са програмима и услугама које стварају подстицајно и негујуће окружење за ову децу, адолесценте и породице - исходи социјализације су прилично добри – напомињу у Институту.
Будућност за већину нормална
Већина деце која су преживела рак враћа се нормалном школском животу и активностима након лечења и ефикасно се интегрише са породицом, пријатељима и заједницама. У другим случајевима, преживели и њихове породице прилагођавају се и мењају свој начин живота како би постигли „нову нормалност“.
Непрекидна нега и даље остаје важна за преживеле због већег ризика од секундарних карцинома или хроничних здравствених стања повезаних са лечењем рака. Будност и редовно надгледање су пресудни за рану идентификацију и подршку за било који здравствени изазов или последицу.