ФИРМАМА РАСТЕ ПРОФИТ АЛИ ПЛАТЕ ОСТАЈУ ИСТЕ Статистика у Србији открива сурову истину ПОСЛОДАВЦИ СВЕ БОГАТИЈИ, РАДНИЦИ СТАГНИРАЈУ
Колико, у просеку, зарађују радници у Србији сваког месеца објављује Републички завод за статистику, а осим просечне зараде на републичком нивоу познате су и просечна зараде по делатностима рада, као и просечне плате у одређеним областима.
Тако је просечна новембарска бруто зарада била 138.911 динара, а нето 100.738 динара. Позната је и медијална зарада, која показује да 50 одсто запослених зарађује мање од 77.830 динара, што по речима председника Савеза самосталних синдиката Војводине Горана Милића, указује да је много радника чије су зараде далеко испод просека.
- Медијална зарада од 77.830 динара показује озбиљан проблем у расподели зарада
и повећаној неједнакости - каже. - Око половине запослених зарађује мање од ове суме, што значи да огромна већина радника не може да задовољи основне животне потребе без великих одрицања.
10–15 одсто плате обично више од минималне зараде
Он указује и да се, иако није евидентирана велика разлика између зарада у јавном и приватном сектору, уочава велики дисбаланс између зарада запослених у правним лицима, где је она 107.805 и зарада предузетника и запослених код њих - 50.192 динара.
- Зараде предузетника и радника ван радног односа ниже си за око 60.000 динара, што додатно указује на разлике у економском статусу међу различитим категоријама запослених. Ови радници често немају адекватну заштиту и бенефиције, а њихове зараде су подложне тржишним условима, што их чини рањивијима на економске шокове. Минимална зарада, као и чињеница да много радника зарађује мање од просека, указује на озбиљан проблем у расподели економске моћи - указује Милић.
Искуства других земаља
И друге земље у региону суочавају се са сличним проблемима, па су Независни хрватски синдикати упозорили да у богатим мултинационалним компанијама велик број радника ради за неочекивано ниске плате.
Указано је и да је, баш због ниских плата у приватном сектору, рад у Хрватској системски потцењен, те да радницима у приватном сектору зараде расту три пута мање него што расте добит компанија.
Он истиче да на то колике су плате од фирме до фирме не може да се утиче, те да просто нема правила колике ће зараде бити у компанијама које добро послују и остварују профит - негде су у складу с пословањем, али је чешће да су оне од 10 до 15 одсто више од минималне зараде.
- Тешко је рећи колике су плате у различитим компанијама јер нико споља нема уплив у такве податке. Многим компанијама је најважније да приликом исплате плата испоштују минималну зараду, а томе погодују социјални положај запослених и велика несигурност радног места па су многи запослени присиљени да раде под тим условима - истиче Милић.
77.830 динара медијална зарада у Србији
Кађе да то није добро и једном ће морати да се мења.
- А да би се то променило, потребно је потписивање колективних уговора, који, а то непрестано наглашавам у реалном сектору - индустрији и производњи, не постоји и ту је видљива намера државе да се штити послодавац. Инсистирамо и на гранским колективним уговорима, зато што они дефинишу права и обавезе запосленог и морају бити изнад онога што је прописано Законом о раду. Након тога би требало да се потпишу појединачни уговори, који важе за конкрентну фирму и значи директне преговоре синидката и послодаваца - истиче Милић.
