ДВА ЧОВЕКА, ЈЕДНА ИДЕЈА И СРПСКА МИСАО ПРЕДСТАВЉАЈУ ТЕМЕЉ СРПСКЕ ВОЈВОДИНЕ!
У свечаној сали новосадског „Гранд хотела“ одржана је „Велика народна скупштина“ 25. новембра 1918. године, којом је председавао др Игњат Павлас, који је као подносилац главне одлуке најавио Јашу Томића, председника Српског народног одбора Новог Сада.
Јаша Томић је следећим речима на скупштини образложио присаједињење Војводине Краљевини Србији: „Прикључујемо се Краљевини Србији, која је својим досадашњим радом и развитком ујемчавала слободу, равноправност, напредак у сваком правцу, не само нама него и свима словенским па и несловенским народима, који с нама заједно живе.“
Јаша Томић, је рођен 23.октобра 1856.године, у Вршцу, а Игњат Павлас 18. јуна 1886. године, у Горњем Михољцу.
Различитих година, супротних политичких гледишта, чак и других вера али исконског српског кова и Томић и Павлас дали су огроман допринос присаједињењу Војводине Србији тог 25. новембра 1918. године.
Јаша Томић био је свестрана личност, студирао је историју и књижевност на универзитетима у Бечу и Прагу, где је стекао солидно знање из разних друштвених наука. Одлично је познавао националну историју и историју Аустрије и Угарске.
Све ово определило га је у младости да се развија у разним правцима, као књижевник, новинар, ратни извештач као и политичар који се борио за српска права и социјалну правду.
У Новом Саду од 1884. године, на политичкој сцени појављује се Јаша Томић.
Од своје ране младости био је Милетићев присталица, али су на њега снажан утисак оставили погледи Светозара Марковића.
У Томићевом политичком раду борба за национална права имала је првенство али никада није напустио борбу за социјално економска права. Милетићевом програму додао је социјално економске захтеве „питање хлеба“, залагао се за грађанска и политичка права и опште, непосредно и тајно право гласа.
Јаша Томић је био међу првим српским политичарима који се залагао за једнака политичка права жена.
Томић постаје уредник Заставе фебруара 1885. године и супруг Милетићеве кћи Милице, али и један од наследника Милетића у Српској народној слободоумној странци.
Све ово определило га је у младости да се развија у разним правцима, као књижевник, новинар, ратни извештач као и политичар који се борио за српска права и социјалну правду.
У Новом Саду од 1884. године, на политичкој сцени појављује се Јаша Томић.
Од своје ране младости био је Милетићев присталица, али су на њега снажан утисак оставили погледи Светозара Марковића.
У Томићевом политичком раду борба за национална права имала је првенство али никада није напустио борбу за социјално економска права. Милетићевом програму додао је социјално економске захтеве „питање хлеба“, залагао се за грађанска и политичка права и опште, непосредно и тајно право гласа.
Јаша Томић је био међу првим српским политичарима који се залагао за једнака политичка права жена.
Томић постаје уредник Заставе фебруара 1885. године и супруг Милетићеве кћи Милице, али и један од наследника Милетића у Српској народној слободоумној странци.
Други човек, који је допринео уједињењу Војводине са Србијом био је Игњат Павлас, који се изјашњавао као Србин римокатоличке вере.
Завршио је Српску велику православну гимназију у Новом Саду, а затим студирао права у Загребу и Будимпешти.
Перфектно је говорио мађарски и управо је у Будимпешти 1912. године стекао академску титулу доктора права.
Током распада Аустроугарске монархије формиран је Српски народни одбор у Новом Саду, који је послао Игњата Павласа, свог потпредседника, да саопшти команданту немачких трупа да без плена напусте град.
Потом се Павлас пробио до Београда и од Врховне команде затражио да српска војска што пре дође у Нови Сад.
Са Јашом Томићем, пред Матицом српском 9. новембра 1918. године, доктор Павлас је поздравио српску војску у име грађана Новог Сада и назвао српске војнике ослободиоцима.
Павлас је био истакнути планинар, 1924. године, основао је прво планинарско друштво у Војводини „Фрушка гора“, али је најпознатији био по свом ангажовању у „Соколском покрету“.
Током распада Аустроугарске монархије формиран је Српски народни одбор у Новом Саду, који је послао Игњата Павласа, свог потпредседника, да саопшти команданту немачких трупа да без плена напусте град.
Потом се Павлас пробио до Београда и од Врховне команде затражио да српска војска што пре дође у Нови Сад.
Са Јашом Томићем, пред Матицом српском 9. новембра 1918. године, доктор Павлас је поздравио српску војску у име грађана Новог Сада и назвао српске војнике ослободиоцима.
Павлас је био истакнути планинар, 1924. године, основао је прво планинарско друштво у Војводини „Фрушка гора“, али је најпознатији био по свом ангажовању у „Соколском покрету“.
У међуратном периоду Павлас се није бавио политиком, а последњи политички говор одржао је у марту 1941. године, против Тројног пакта.
Након окупације није ликвидиран у првом налету 1941. године, али је заједно са супругом ухваћен већ у јануару 1942. године.
Спроведени су у Соколски дом, где је комисија локалних Мађара, присталица Хортијевог режима, одлучивала ко ће бити погубљен, а потом су упућени на Штранд.
На Штранду су Игњат и Олга слушали крике деце, деце коју су фашисти набијали на бајонете и са очајом гледали како читав један град нестаје у дубинама Дунава.
Како би прекратили муке и ослободили себе стравичних призора, затражили су да их преко реда спроведу до рупе на леду.
Држећи се за руке, Павласови су сами скочили у залеђену реку, када су их од горе пресекли куршуми мађарских фашиста.
Два човека, једна идеја и српска мисао, која је победила и остала уграђена у темељ „Српске Војводине!“