ШТА СУ ДОРУЧКОВАЛИ НАЈДУГОВЕЧНИЈИ СРБИ Завирите у јеловник Тесле, патријарха Павла и Владете Јеротића ЈЕДНО ИМ ЈЕ ЗАЈЕДНИЧКО!

Никола Тесла, Владета Јеротић и Патријарх Павле залагали су се за једну важну ствар: минимално хране, максимално среће. Преједање су оштро осуђивали и сва тројица су се залагала за што једноставнију исхрану.

Патријарх Павле
 

Био је познат по својој скромности. Преједање није долазило у обзир, али никад није у тањиру остављао храну. Причало се да је знао да поједе сваку мрвицу око свог тањира, јер је сматрао грехом да се храна расипа.

Патријарх је највише ценио коприву од свих биљака. Коприва се скоро одувек у Србији користи као храна. Може се користити у питама, у чорбама, као салата, додатак разним јелима. Тада се узима лист, мада је сам врх најбољи. Врхунски кулинари је и те како експлоатишу у својим рецептима. Патријарху Павлу су омиљено пиће и храна били сок од парадајза и коприва.

Никола Тесла

„Најважнији елемент моје животне шеме је моја исхрана. Не можете очекивати да машина добро функционише ако јој не обезбедите одговарајуће гориво“, говорио је Тесла који се трудио да једе исправно, док је месо јео веома ретко.

„Два оброка на дан су ми поправила здравље и изоштрила апетит и укус. Нисам знао шта је живот док из исхране нисам избацио ручак. Данас са 78 година уживам у своја два оброка у истој мери као кад сам био дечак од 16 година и немам никаквих проблема с варењем“, пишу на сајту Тесла Универсе.

Како је говорио, за доручак је волео да пије млеко јер обилује протеинима, и да једе јаја, посебно беланца јер су такође богата протеинима. Волео је и пиринач, али сир не.

„Поврће је неопходно, иако не садржи много протеина. Не даје много енергије, али регулише црева, даје телу витамине. Волим да поједем фину чорбу од лука и сецканог целера припремљену са доста маслаца. Ова комбинација се лако вари и једем је годинама уназад.“

Тесла је хвалио и воће, а за шећер је говорио да у малим количинама није опасан, с тим што не смемо заборавити да га у воћу има доста.

Владета Јеротић

Један од наших најцењенијих академика доживео је дубоку старост. Сматрао је да је неумереност у јелу и пићу велики грех, а слепо задовољење нагона исхране од човека прави роба.

„Уместо да човек постане гладан и жедан, не само земаљске хране, без које Бог зна да он не може постојати, већ гладан и жедан Бога и Његове правде.“

Владета Јеротић је највећу пажњу посвећивао мозгу, а не стомаку. Памћење је одржавао тако што се свако јутро преслишавао енглески језик, али и то што је учио напамет песмице наших песника.