ЧАК 170 ЗЕМАЉА КОРИСТИ ПАНАМСКИ КАНАЛ КОЈИ СУ ГРАДИЛИ И СРБИ Први Банаћанин стиже у Панаму 1881. године- Покушао је да се дружи са ДОМОРОДАЧКИМ ЖЕНАМА, а ево на шта се ЖАЛИО

Виктор Лазић, оснивач и председник Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” истиче за „Јутарњи програм“ РТС1, да је веома мало писмених људи било међу десетинама хиљада радника. 

-Мноштво података је о домороцима, о возу који и дан-данас саобраћа. Наш Банаћанин описује како се вози у колима за стоку у том возу. То су све подаци који су непознати, као и о подизању неке врсте устанка у кампу- речи су Лазића.

Он истиче да 170 земаља користи овај канал и да је ова архивска грађа битна за све те државе.

У истраживању је учествовао и др Адам Софорнијевић, из Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“ у Београду. Како је навео за РТС1, у подухват су кренули под покровитељством Александра Јеркова, директора Универзитетске библиотеке, која је у претходних 15 година постала највећа дигитална библиотека у Србији са 15 милиона страна дигиталних података.

-Уз Викторову помоћ и сугестију пронашли смо писма једног Србина која су више од 100 година заборављена, а која су објављена у часопису „Отаџбина“. Она детаљно описују учешће нашег сународника који из Париза одлази за Панаму, а дају и поређење цена у три земље- Србије, Француске и Панаме, као и климе и културе- наводи он.

Име овог човек није записано у часопису, већ се појављују само његови иницијали, а из различитих сегмената текста претпоставља се да је из Србин из Баната и да је имао породицу и у Паризу. 

-Жалио се на непознате животиње, нападе змија и инсеката, превоз, али и климу. Чак пише и покушај дружења са домородачким женама, он каже да нису волеле беле људе - истиче др Софронијевић за РТС1.

Ова преведена документа већ данас биће предата Паномској националној библиотецки и Панамској академији наука и уметности.