Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Novi Sad
  • Bačka Palanka
  • Bačka Topola
  • Bečej
  • Beograd
  • Inđija
  • Kragujevac
  • Leskovac
  • Niš
  • Pančevo
  • Ruma
  • Sombor
  • Stara Pazova
  • Subotica
  • Vršac
  • Zrenjanin

ČAK 170 ZEMALJA KORISTI PANAMSKI KANAL KOJI SU GRADILI I SRBI Prvi Banaćanin stiže u Panamu 1881. godine- Pokušao je da se druži sa DOMORODAČKIM ŽENAMA, a evo na šta se ŽALIO

23.01.2025. 10:38 10:48
Piše:
Izvor:
Dnevnik
Panama
Foto: Screenshot RTS1/Ilustracija

Dokazi o učešću Srba u izgradnji Panamskog kanala izašli su na svetlost dana. Uskoro će biti izdati na srpskom i engleskom jeziku, a svetska javnost sve se više interesuje za njih.

Viktor Lazić, osnivač i predsednik Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat” ističe za „Jutarnji program“ RTS1, da je veoma malo pismenih ljudi bilo među desetinama hiljada radnika. 

-Mnoštvo podataka je o domorocima, o vozu koji i dan-danas saobraća. Naš Banaćanin opisuje kako se vozi u kolima za stoku u tom vozu. To su sve podaci koji su nepoznati, kao i o podizanju neke vrste ustanka u kampu- reči su Lazića.

On ističe da 170 zemalja koristi ovaj kanal i da je ova arhivska građa bitna za sve te države.

U istraživanju je učestvovao i dr Adam Sofornijević, iz Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“ u Beogradu. Kako je naveo za RTS1, u poduhvat su krenuli pod pokroviteljstvom Aleksandra Jerkova, direktora Univerzitetske biblioteke, koja je u prethodnih 15 godina postala najveća digitalna biblioteka u Srbiji sa 15 miliona strana digitalnih podataka.

-Uz Viktorovu pomoć i sugestiju pronašli smo pisma jednog Srbina koja su više od 100 godina zaboravljena, a koja su objavljena u časopisu „Otadžbina“. Ona detaljno opisuju učešće našeg sunarodnika koji iz Pariza odlazi za Panamu, a daju i poređenje cena u tri zemlje- Srbije, Francuske i Paname, kao i klime i kulture- navodi on.

Ime ovog čovek nije zapisano u časopisu, već se pojavljuju samo njegovi inicijali, a iz različitih segmenata teksta pretpostavlja se da je iz Srbin iz Banata i da je imao porodicu i u Parizu. 

-Žalio se na nepoznate životinje, napade zmija i insekata, prevoz, ali i klimu. Čak piše i pokušaj druženja sa domorodačkim ženama, on kaže da nisu volele bele ljude - ističe dr Sofronijević za RTS1.

Ova prevedena dokumenta već danas biće predata Panomskoj nacionalnoj bibliotecki i Panamskoj akademiji nauka i umetnosti.

Izvor:
Dnevnik
Piše:
Pošaljite komentar