ПОЧИЊЕ ОБНОВА НАЈЗНАЧАЈНИЈЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВА У НОВОМ САДУ За рестаурацију величанственог иконостаса, фрески и орнамената издвојено 2.7 милиона динара
Завод за заштиту споменика културе закључио је крајем претходне године уговор, вредан око 2,7 милиона динара, за израду пројекта
конзерваторско-рестаураторских радова на иконостасу, мобилијару, сликама и зидној орнаментици у Саборној цркви Светог Георгија у Новом Саду.
Пројектовање је, у поступку јавне набавке, поверено Студиjу Д aрт и Међуопштинском заводу за заштиту споменика културе Суботица, који су се обавезали да документацију неопходну за обнову израде за 90 календарских дана, од увођења у посао.
Најзначајнији православни храм у Новом Саду - Саборна црква Светог Ђорђа, главна је епископска црква у Бачкој и представља споменик културе од великог значаја. Први пут се помиње 1720. године као мањи храм, који је 1734. године замењен новим. Та црква временом је оронула, због чега је крајем 19. века донета одлука о њеној другој, свеобухватној обнови, прва је била 1851. године. Данашњи изглед храм добија почетком 20. века, у великој обнови за време владике Митрофана Шевића.
Након страдања у Буни јуна 1849, црква је обновљена од 1851. до 1853. године и по пројекту Густава Шаибе, градитеља из Пеште, подигнут је нов торањ, док су броду храма отворена два нова прозора. Пошто је оронула, 1902. године уследила је обнава, по пројекту Михајла Харминца, архитекте и предузимача из Будимпеште. У нови високи звоник уграђена су звона, чија је израда наручена у Будимпешти. У другој обнови, храм добија нов мобилијар, као и зидне композиције које је насликао Стеван Алексић и иконостас чију је дрвену, резбарену конструкцију урадила радионица „Ретеј и Бенадек” из Будимпеште, док је иконе насликао Паја Јовановић.
Најстарији споменик
Православни крст од ружичастог мермера у порти Саборне цркве, из друге половине 18. века, сматра се најстаријим јавним спомеником у Новом Саду. Најпре се налазио на углу Магазинског и Лебарског сокака, Змај Јовине и Милетићеве улице - код некадашњег зденца Саве Вуковића, декоративног бунара на тадашњој пијаци. Крст, који је 1867. године обновила добротворка Марија Трандафил, премештен је испред Владичанског двора 1910. године, када је уведена трамвајска пруга, а у порти Саборне цркве налази се од 1957. године.
„Сликар Паја Јовановић израдио је све иконе на иконостасу, укупно 33, и историјске слике изнад обе певнице, ‘Крунисање Стефана Првовенчаног’ и ‘Свети Сава мири завађену браћу Вукана и Стефана’. Урадио је и две велике иконе на троновима (богородичин – лево и архијерејски – десно), као и зидну орнаментику”, објашњавају из Завода за заштиту споменика културе у тендерској документацији.
У порти Саборне цркве налази се, иначе, најстарији сачувани споменик Новог Сада - Богојављенски крст од ружичастог мермера.
Због конзерваторско-рестаураторских радова, неопходно је обавити испитивање иконостаса, мобилијара цркве, зидних слика и орнаментике.
То, како се из пројектног задатка објављеног на Порталу јавних набавки може приметити, између осталог, подразумева снимање затеченог стања са детаљима карактеристичних оштећења, испитивање технике израде и позлате, испитивање стабилности бојеног слоја зидне слике и могућег постојања ваздушних џепова, сондирање бојених слојева и дрвених елемената, сондирање оплате, физичко-хемијске анализе карактеристичних узорака, идентификација претходних рестаураторских интервенција и техничко снимање иконостаса. Након испитивања, требало би израдити предлог радова, предмер и предрачун, те утврдити колико ће ти радови трајати.
Фото: Град Нови Сад и Завод за заштиту споменика културе
