СЕЋАЊЕ НА СТРАДАЊЕ СРБА У СКЕЛАНИМА Злочин који је остао некажњен 32 године касније

Код Централног споменика за 305 страдалих српских цивила и војника у Скеланима одржан је парастос и одата је почаст убијеним Србима.

Парастосу су присуствовали чланови породица убијених, бројни грађани, потпредседник Народне скупштине Републике Српске Петко Ранкић, изасланик српског члана и председавајуће Председништва БиХ Бошко Томић, председник Борачке организације Републике Српске Радан Остојић и председница Републичке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Исидора Граорац.

Настављајући етничко чишћење средњег Подриња и уништавање свега што је српско, започето у априлу 1992. године, муслиманске снаге од неколико хиљада војника из Сребренице, под командом Насера Орића, напале су 16. јануара 1993. године српска села око Скелана.

Те ноћи, муслиманске јединице упале су у српска села пре свитања, убијале и клале цивиле у њиховим домовима, пљачкајући и уништавајући све пред собом.

Тог дана живот је изгубило 69 становника овог краја, од којих су две трећине били цивили, међу њима и неколико деце. Рањено је 165 мештана, а од 30 заробљених Срба, половина није преживела мучења у затворима у Сребреници, док се четворо и даље воде као нестали.

Мештани су покушавали да спас пронађу повлачењем према мосту ка Бајиној Башти у Србији или преласком хладне Дрине. Мост преко којег је било могуће доћи до Србије био је под митраљеском и снајперском ватром, због чега је многим цивилима био кобан.

Најмлађа жртва био је петогодишњи Александар Димитријевић, а његов једанаестогодишњи брат Радислав страдао је заједно са мајком Милицом покушавајући да избегну на сигурно.

Гордана Секулић убијена је на мосту, али су њена два сина преживела и данас живе у Сребреници са оцем Мирком. Цветко Ристић, који је тада био дете, остао је без целе породице – родитеља, сестре и брата, чији посмртни остаци никада нису пронађени.

Након уништавања више од стотину српских села у општинама Братунац и Сребреница током 1992. године, муслиманске снаге предвођене Орићем су на Божић 1993. године напале Кравицу, починивши масакр над српским цивилима.

Девет дана касније уследио је напад на Скелане, што је по Орићевом плану требало да буде завршни ударац српском народу у овом делу Подриња.

Тог јануара 1993. године, у нападу на Кравицу и Скелане, убијено је 118 Срба, од којих су више од половине били цивили, док је рањено 345 људи.

Муслиманске снаге тог су дана опљачкале и запалиле српска села Ћосићи, Костоломци, Клековићи, Божићи, Блажијевићи, Колари, Зечевићи, Кушићи, Стајшићи и многе друге.

Ниједан од злочина почињених над Србима у Подрињу, укључујући оне у Скеланима, никада није кажњен. Насер Орић је ослобођен свих оптужби у процесу пред Судом БиХ.