СЛУЧАЈ „НЕСТАЛИХ БЕБА“ ДОБИО НА СУДУ У СТРАЗБУРУ Хрватска прекршила права мајки
Европски суд је такође приметио да се одговор хрватских власти на захтеве подноситељки за информацијама о судбини њихове деце углавном састојао у пружању доступне медицинске документације и документације из матичних књига.
Европски суд за људска права (ЕСЉП) пресудио је да је Хрватска прекршила права мајки које су у тужби навеле да су им деца, рођена од 1986. до 1994. у болницама у Вуковару и Славонском Броду, отета из државних болница и дата на незаконито усвајање.
Реч је о мајкама које су након порођаја имале редовни контакт са својим бебама све док их болничко особље није обавестило да су се бебе разболеле и умрле.
Испитујући њихове тврдње, ЕСЉП је одбио све приговоре заступнице Републике Хрватске о недопустивости захтева и утврдио да су хрватске власти могле да истраже шта се догодило са бебама. Европски суд је такође приметио да се одговор хрватских власти на захтеве подноситељки за информацијама о судбини њихове деце углавном састојао у пружању доступне медицинске документације и документације из матичних књига.
Хрватске власти нису предузеле ништа, тврди Суд
Међутим, када су подноситељке захтева указале на недостатке и недоследности у тој документацији и затражиле ексхумације, ДНК тестове и испитивање медицинског особља и службеника матичних књига, хрватске власти нису предузеле ништа. Изузетак је вуковарска полиција, која је истраживала да ли је могућа ексхумација детета прве подноситељке, да ли локално гробље зна место укопа детета и да ли вуковарска болница води базу података о узетим ткивима за потребе обдукције.
Што се тиче сумње да је једно дете дато на незаконито усвајање, Европски суд је утврдио да су хрватске власти потпуно занемариле такве тврдње и никада нису донеле никакву одлуку. Европски суд је приметио и да подноситељке захтева нису имале никакав други начин да утврде судбину своје деце, иако се чини да, осим њих, постоје и друге жене које сумњају да су и њихова деца отета 1980-их и почетком 1990-их у државним болницама, односно да су власти биле свесне феномена „несталих беба“ у хрватским болницама.
Неправоснажних 2.000 евра за трошкове
Узимајући у обзир све наведено, ЕСЉП је закључио да је Хрватска пропустила да испуни обавезу из Конвенције у односу на наводе подноситељки да су њихове бебе отете из породилишта и дате на незаконито усвајање, наводи се у саопштењу.
Зато јед свакој од подноситељки, пресудом која још није коначна, досуђено 2000 евра за трошкове и издатке.
Суд је утврдио и да Хрватска, годину дана од правоснажности пресуде, треба да предузме све мере како би осигурала успоставу механизма чији је циљ пружање индивидуалне правне заштите свим родитељима у сличним ситуацијама.