(ФОТО) ПРОФЕСОР СА БЕРКЛИЈА КОНАЧНО РЕШИО "МАТЕМАТИЧКИ РАТ" Многи Срби упадали су у полемику на друштвеним мрежама

Да ли је резултат 1 или 4, да ли је задатак двосмислен или поптуно јасан, ко је пратио на часу, ко није и да ли је ово из уџбеника за ниже разреде основне школе или треба нешто више од знања редоследа операција, питали су многи Срби.

Читава гунгула око редоследа рачунских операција у математичком задатку, поступка и решења, виртуелним путевима проширила се и ван граница српског Твитера, па је стигла и до "лајне" Едварда Френкела, професора математике са Берклија, који је одлучио да са светом подели своје стручно мишљење и подели решење.

Он је одмах установио да је задатак збуњујућ и тендециозно направљен тако да нуди више поступака и решења.

Narod koji u velikoj većini za ovaj izraz, cenim 3. razred oš, dobija rezultat 1 ne treba da brine za svoju budućnost. Nema je! pic.twitter.com/UTpIRQTwkN

— Goran Martinović (@jojasd3) January 14, 2024

Нејасно којим редоследом се раде операције

"Двосмислен је. Без заграда није јасно којим редоследом да се ради дељење и множење у бројиоцу. Ако је прво дељење (36 подељено са 3), па множење са (8-6), онда је бројилац 24, па је укупан резултат 4. Ако прво множење (3 пута (8-6)), онда је одговор 1. Без заграда, поставља се питање шта је подразумевана процедура. Није ми јасно. Уобичајено, дељење и множење се сматрају операцијама „на једнаким основама“ и зато их у недостатку заграда треба изводити с лева на десно, тако да је укупан одговор 4. Али, то је само једна могућност. Пошто нема тачке (или „x“) између 3 и (8-6), могло би се рећи да ово множењу даје већи приоритет, тако да је одговор 1", написао је Френкел.

Hi @edfrenkel can you please help with this mystery so this doesn’t escalate in a more serious war :) thank you 🙏

— Ivana Stradner (@ivanastradner) January 14, 2024

Кад се све сабере, одузме, помножи, подели, прошири и скрати, чини се да у овом математичком "рату" нема победника.

"Надам се да је из горе наведеног јасно да се ово питање не односи на суштину, већ на правила нотације. У математици увек настојимо да користимо нотацију на најјаснији могући начин, како бисмо избегли двосмисленост. Ова формула није написана на добар начин јер захтева да се вратите на нека подразумевана правила. Али чија су подразумевана правила? Замишљам школског учитеља који говори ученицима која су то правила, а затим тестира да ли су ученици запамтили та правила. Ово НИЈЕ прави начин подучавања математике, по мом мишљењу. Једноставним стављањем заграда на права места избегава се двосмисленост и онда се проблем може лако решити извођењем захтеваног прорачуна", закључио је.