СИЛА ОД ДЕВОЈКЕ! ЈОВАНА ИЗ СРЕМСКЕ МИТРОВИЦЕ ЈЕ НАЈБОЉА БЛОКЕРКА БАЛКАНА Одбојку почела да тренира због симпатије, па се заљубила у спорт
СРЕМСКА МИТРОВИЦА: У пионирској и кадетској селекцији, Јована Антић из Сремске Митровице проглашена је за најбољу блокерку државе у одбојкашком спорту, а понела је и титулу најбољу блокерку Балкана прошле године.
Град Сремска Митровица увидео је њене таленте и две године за редом је издвојио као спортисткињу године Града, а за лист „Дневник” каже да су јој то најзначајнија одличја која јој дају ветар у леђа да настави да игра овај тимски спорт у Градском женском одбојкашком клубу „Срем”.
– Јуниорску титулу нажалост нисам понела, јер нисам играла због повреде, али сам била ту, као подршка тиму. Учествовали смо на Европском првенству у Бугарској и на Светском првенству у Осијеку у Хрватској на којима се нисмо истакли, али је то за мене било позитивно искуство. Предобар је осећај отићи и видети нешто ново, упознати нове играчице и осетити тај неки њихов систем, игре, с обзиром на то да има разлике у односу на нашу стратегију – рекла је Антић.
Јована данас има 18 година и иде у четврту годину гимназије, спортски смер, а њен пут до одбојке почео је романтичном причом.
– Тренирала сам раније фудбал, тенис, рукомет, и нешто кратко атлетику у основној школи. За одбојку сам се определила у трећем разреду, јер сам се заљубила у једног дечака који је тренирао у школици одбојке. Међутим он је брзо престао да тренира, а моја љубав према одбојци је преовладала и ја сам остала. Није ми било тешко да се уклопим, чак напротив, овде сам се пронашла и док играм одбојку, као да сам то већ пре радила. Имам утисак да сам рођена да будем одбојкашица – каже наша саговорница.
У слободно време, интересује се за нутриционизам и саветовање око исхране, а уз школу и тренинге, успева да усклади своје време и за дружења, па како каже, неко то разуме, неко не.
– Идем у међусмену у школу, али све се може кад се хоће. Мало је напорно, али успевам. Организација је битна – искрено ће млада одбојкашица.
У будућности себе види у одбојкашком свету, а пре свега јој је битно да не буде повреда. Такође, волела би да са тимом оде негде даље, да види колики јој је лимит и докле може да догура у овом олимпијском спорту.
– Тешко је издржати и психички и физички, имамо успона и падова, али све је то живот. Било је момената када сам хтела да одустанем, али некако се пробудите следеће јутро и помислите „ајмо на тренинг”. Мислим да је све до главе – каже Јована Антић, поручивши младима да се не плаше неуспеха, јер је потпуно прихватљиво и неуспети у нечему, што је знак да наставе потрагу и никада не одустану.
И. Бакмаз