SILA OD DEVOJKE! JOVANA IZ SREMSKE MITROVICE JE NAJBOLJA BLOKERKA BALKANA Odbojku počela da trenira zbog simpatije, pa se zaljubila u sport

Grad Sremska Mitrovica uvideo je njene talente i dve godine za redom je izdvojio kao sportistkinju godine Grada, a za list „Dnevnik” kaže da su joj to najznačajnija odličja koja joj daju vetar u leđa da nastavi da igra ovaj timski sport u Gradskom ženskom odbojkaškom klubu „Srem”.

– Juniorsku titulu nažalost nisam ponela, jer nisam igrala zbog povrede, ali sam bila tu, kao podrška timu. Učestvovali smo na Evropskom prvenstvu u Bugarskoj i na Svetskom prvenstvu u Osijeku u Hrvatskoj na kojima se nismo istakli, ali je to za mene bilo pozitivno iskustvo. Predobar je osećaj otići i videti nešto novo, upoznati nove igračice i osetiti taj neki njihov sistem, igre, s obzirom na to da ima razlike u odnosu na našu strategiju – rekla je Antić. 

Jovana danas ima 18 godina i ide u četvrtu godinu gimnazije, sportski smer, a njen put do odbojke počeo je romantičnom pričom. 

– Trenirala sam ranije fudbal, tenis, rukomet, i nešto kratko atletiku u osnovnoj školi. Za odbojku sam se opredelila u trećem razredu, jer sam se zaljubila u jednog dečaka koji je trenirao u školici odbojke. Međutim on je brzo prestao da trenira, a moja ljubav prema odbojci je preovladala i ja sam ostala. Nije mi bilo teško da se uklopim, čak naprotiv, ovde sam se pronašla i dok igram odbojku, kao da sam to već pre radila. Imam utisak da sam rođena da budem odbojkašica – kaže naša sagovornica. 
U slobodno vreme, interesuje se za nutricionizam i savetovanje oko ishrane, a uz školu i treninge, uspeva da uskladi svoje vreme i za druženja, pa kako kaže, neko to razume, neko ne. 

– Idem u međusmenu u školu, ali sve se može kad se hoće. Malo je naporno, ali uspevam. Organizacija je bitna – iskreno će mlada odbojkašica. 

U budućnosti sebe vidi u odbojkaškom svetu, a pre svega joj je bitno  da ne bude povreda. Takođe, volela bi da sa timom ode negde dalje, da vidi koliki joj je limit i dokle može da dogura u ovom olimpijskom sportu. 

– Teško je izdržati i psihički i fizički, imamo uspona i padova, ali sve je to život. Bilo je momenata kada sam htela da odustanem, ali nekako se probudite sledeće jutro i pomislite „ajmo na trening”.  Mislim da je sve do glave – kaže Jovana Antić, poručivši mladima da se ne plaše neuspeha, jer je potpuno prihvatljivo i neuspeti u nečemu, što je znak da nastave potragu i nikada ne odustanu.   

I. Bakmaz