ПОМОЋНИК ДРЖАВНОГ СЕКРЕТАРА САД ЏЕЈМС О’БРАЈАН Неће бити поремећаја у снабдевању нафтом у Србији

Русија је рафинерију купила за веома мало новца, изнела је последњих година из Србије вероватно милијарде евра и сада ће Србија имати прилику да ту индустрију води у корист народа Србије. Ми не тражимо да се постави неки конкретни власник или компанија, о томе ће одлучити Србија, изјавио је између осталог у ексклузивном интервјуу за Курир телевизију Џејмс О’Брајан, помоћник државног секретара САД за европска и евроазијска питања.

У тренутку када се због рата у Украјини мења безбедносно-политичка архитектура света, шта за нашу земљу значи стратешки дијалог са САД, а шта значи стратешка сарадња?

- Дијалог је начин да наше владе воде структурирани, трајни дијалог. То је веома важно јер сарађујемо не само на билатералним питањима у региону већ и на глобалним питањима - протоку енергије у Европи, чињеници да је Србија много мање зависна од руске енергије него што је то раније била, а затим и по питању односа који је Србија развила са Украјином, подршка Израелу и сарадња са том земљом. Све су то питањима о којима морамо да разговарамо. Као што сте и рекли, уз све промене и поремећаје у свету, имати канал за међусобни разговор помаже нам да избегнемо изненађења и да можемо да пребродимо евентуалне проблеме. Дакле, такав дијалог имамо са својим главним партнерима и драго нам је што можемо сада да га започнемо.

Да ли су Сједињене Државе и Србија потписале споразум о стратешкој сарадњи у домену енергетике?

- Јесу.

Пет месеци касније строге санкције уведене су српској нафтној индустрији. Какве би импликације требало да очекујемо?

- Две ствари желим да кажем, али оно што је најважније јесте да ћемо то питање превазићи, неће бити поремећаја у снабдевању нафтом у Србији. Санкције смо увели бројним руским компанијама широм света и знамо како да обезбедимо да у транзиционом периоду купци не буду погођени. Важно је напоменути да су ово санкције против Русије. Одредили смо више од 300 руских енергетских и финансијских субјеката, а међу њима се нашло и предузеће из Србије. На сличан начин је погођено неколико десетина земаља. Мој тим се већ састао са скандинавским земљама како бисмо проучили неке од импликација наших санкција у тим земљама. То је нормалан разговор, али смо с председником Србије и Владом говорили о путу да се руско власништво уклони из нафтне рафинерије, да се то уради у складу с међународним правом и да не буде поремећаја у снабдевању грађана Србије. То смо и раније радили, тако да ћемо се и овог пута снаћи. Зашто то радимо? Зато што се рат Русије у Украјини финансира од нафте, која представља 40 одсто руског буџета и више од 100 милијарди долара годишње у том буџету у тренутку када Русија повећава своју потрошњу за производњу наоружања. Морамо да зауставимо тај доток новца и до сада нам је то било скоро немогуће остварити, јер су светска тржишта нафте била под тензијом. Данас су се та тржишта отворила због повећане производње, у Саудијској Арабији, у Америци и другим произвођачима, тако данас постоји прилика да се Русија спречи да зарађује. Ако ме питате шта је циљ санкција, то је да мање новца стиже у Русију, јер ће га они потрошити на убијање жена, деце и цивила у Украјини.

Управо сте поменули да сте разговарали с нашом владом. Мислите ли да је рок, 25. фебруар, довољан да се изврши трансформација власништва?

- Довољно је времена да се направи план те трансформације и одреди јасан пут за то. Разговараћемо ове недеље са српским властима о томе како ће то тачно изгледати. Али у другим земљама смо видели да је то довољно времена, али смо истовремено веома практични - циљ је да Русија више не зарађује од тог предузећа и потрудићемо се да се то све заврши на одговарајући начин.

Како ће то утицати на нашу економију? То питање нас и те како брине.

- Више је ту питања. Пре свега, кад постоји неизвесност, то је увек лоше за економију једне земље. У наредних неколико дана тржишта ће схватити на који начин намеравамо да се та трансформација деси и мислим да ће се ситуација смирити и да неће бити поремећаја. Други аспект је дугорочна корист за Србију од ових мера. То није разлог за њихово увођење, али Русија је ту рафинерију купила за веома мало новца, изнела је последњих година из Србије вероватно милијарде евра и сада ће ваша држава имати прилику да ту индустрију води у корист народа Србије. Ми не тражимо да се постави неки конкретни власник или компанија, о томе ће одлучити Србија и затим ће моћи да се успостави много здравији власнички однос с тим стратешки важним сегментом инфраструктуре.

Да пређемо на питање Косова. Српски народ на Косову живи под тешко нарушеним основним грађанским правима. Говорили сте о јединственој жељи САД да Срби на Косову живе нормално, као европски грађани, да ли мислите да је тако нешто могуће док је Аљбин Курти на власти?

- Мислим да јесте. Буквално свака европска земља је морала да се избори с таквим питањем - заједницом која осећа повезаност с неком суседном државом због националних, верских или историјских веза. Тако је било у последњих стотинак година европске историје. Данас, захваљујући веома успешном раду Мирослава Лајчака и његовог тима на дијалогу, постоје обриси решења за живот Срба на Косову уз поштовање њих као заједнице, тако да могу да нормално живе баш као, на пример, Немци у Италији или Холанђани у Белгији. То је нормална ствар широм Европе. Процес је увек тежак, али мислим да данас постоји визија, тако да људи могу да имају своје венчанице, сведочанства, пензије и комерцијалне односе с Београдом, све је то могуће остварити. Видели смо неке почетне кораке у том правцу с поновним отварањем границе. Свестан сам да постоје одређени проблеми, али ево шта је кључно - обема странама је то потребно. Косово ризикује да буде изоловано од свих европских интеграција. Када путујете из Србије према Косову, јасно је да тамо не постоје услови за велика комерцијална улагања. Потребне су инвестиције и обе стране су у томе природни партнери, и то ће доћи временом и одређеним упознавањем, али треба радити на томе.

Шта у овом тренутку видите као највећи изазов за напредак у односима Београда и Приштине, као и САД и Приштине? То су, заправо, два питања.

- Између Косова и Србије констатација је да за решавање тих питања постоји нормалан европски пут. Последњих година требало је да се лидери договоре о сваком малом кораку, захваљујући чему је сваки корак имао огромни политички значај. Данас, уз активнију Европску унију у региону, обе земље разумеју да могу да ураде неке ствари да би олакшале решавање проблеме на Косову. То је потребно да ураде ради сопствених евроинтеграција, а не у оквиру некаквих посебних преговора. То би требало да направи простор у ком ће се чути глас Срба на Косову, посебно на северу. У том контексту, председник ме је охрабрио тиме што је рекао да ће бити позвани на одговорност актери насиља на северу Косова. Ми сарађујемо и с властима у Приштини да би и оне обезбедиле одговорност и владавину права. Радимо, дакле, са обе стране, али што се Србије тиче, то ће омогућити Србима на Косову да имају сопствени глас, знајући истовремено да имају подршку других, како би се и они питали о томе како желе да живе.

Што се тиче америчко-српских односа, имамо ту два аспекта. Један је везан за Косово. Желимо да Срби, као заједница широм Косова, а посебно на северу, имају сопствени глас. А не да говоре на овај или онај начин, како им се каже у једном или другом главном граду, већ да имају права каква имају грађани у демократском друштву. То је мера за америчку политику. Што се билатералног односа тиче, оно што смо најавили доласком помоћника државног секретара Ричарда Верме је да ћемо имати стратешки дијалог са српском владом. Сматрамо да је важно да то најавимо сада, на крају Бајденове администрације, јер смо желели да покажемо како и демократска и републиканска администрација подржавају снажне билатералне односе. Не желимо да изгледа да једна или друга партија преузима одговорност, јер у Америци обе партије верују да је снажан однос важан како за нашу земљу, тако и за Србију. Будућност је светла и морамо да порадимо на проблематици која постоји.

Ако говоримо о будућности, да нагласимо да је ваш рад импозантан и уско везан за наш регион. Били сте актер преговора у Рамбујеу и били први амерички изасланик у Београду после 5. октобра 2000. Савршено добро познајете прилике, како вам изгледа Србија данас? И где видите Србију у будућности?

- Увек је фасцинантно вратити се овде. У последњих 25 година имао сам прилику да се уверим колико су Срби активни у настојању да одреде сопствени пут. То можда није пут који би нека друга земља одабрала и у самој Србији воде се расправе о томе којим правцем треба ићи. То ми се допада и мислим да тога треба да буде још, и због тога овакви подухвати и оно што се дешава на улици, понекад су то демонстрације, понекад протести, све је то део динамичне природе Србије. Што је тога више, ја сам задовољнији. Такође, уверио сам се колико је Србија постала просперитетна. Од 90-их година, односно пада Совјетског Савеза, ми људима из бивших социјалистичких земаља говоримо да могу себи да изграде будућност у оквиру шире политичке заједнице на Западу. Данас у Србији видимо искорак напред, углавном у економији. Али да бисте били део неке економије, морате имати политику која је правична, омогућава решавање спорова, која избегава фаворитизам и друге проблеме. Напредак Србије, прво у економском домену, што претходи политичким реформама, улива ми велику наду. Када видим напредак у Србији, иако постоје контроверзе око неких конкретних економских пројеката, повећање добити по глави становника од 90 одсто за десет година знак је не само народу у Србији већ и другде у региону да постоје економске могућности уколико се заједно уложи рад и труд. То је оно што ми улива наду.