ДВЕ ВРЕДНЕ ФРЕСКЕ СА СВЕТЕ ГОРЕ БИЛЕ СУ У СЕНЦИ ЧАК ДВА И ПО ВЕКА Погледајте ексклузивне фотографије овог блага које је угледало светлост дана! Ево шта ће с њима бити

Истина, само на кратко, колико је конзерваторима Покрајинског завода за заштиту споменика културе било потребно да Богородичин и трон Господа Исуса Христа, који су све те године наслоњени на зид и тако потпуно заклањају фреске, демонтирају како би припремили елаборат за овогодишњу кампању у оквиру које ће почети процес конзервације и рестаурације ова два вредна артефакта, која красе једну од најлепших и најмонументалнијих грађевина на целој Светој гори... 

У циљу израде елабората било је, наиме, потребно извршити испитивачке радове на оба трона што је подразумевало, након њиховог демотирања, детаљан преглед дуборезне декорације, увид у стање оригиналне позлате, анализу носача оба трона. А када су тронови већ демонтирани, односно померени, урађена је и визуелна инспекција двају фресака, током које су констатована озбиљна оштећења настала пре свега причвршћивањем тронова за зид. 

На крају, након што су клинови, којима су Богородичин и Христов трон били заковани, замењени лако уклоњивим шрафовима, они су враћени на своје пређашње место, те су тако фреске поново заклоњене и тако ће остати до пролећа, када ће почети радови на обнови тронова. Ако је за утеху, сад је већ извесно да ће поменута два трона бити измештена са досадашње позиције, управо како би се створили услови за потпуни изалазак фресака Христа и Богородице из вековне сенке. 

Саме те фреске, како за „Дневник“ открива сликар-конзерватор Синиша Зековић, који испред Покрајинског завода за заштиту споменика културе руководи радовима на Светој гори, осликане су 1803, али је велика вероватноћа да се испод њих налази оригинално зидно сликарство из доба краља Милутина. Наиме, показало се да су и на већини других композиција пресликаних почетком 19. века мајстори углавном понављали старе сцене и фигуре, тако да се уклањањем горњег слоја боје долазило до првобитних фресака. Но, о томе ће се са сигурношћу моћи говорити тек када се створе услови за истраживачке радове на самим фрескама. У међувремену, стручни тим Завода ће се припремати за оно што им непосредно предстоји, а то је потпуна обнова Богородичиног и Христовог трона, за шта ће реално бити потребно око две године. 

Фреске су осликане 1803, али је велика вероватноћа да се испод њих налази оригинално зидно сликарство из доба краља Милутина

Подсетимо, сликари конзерватори, дуборесци, позлатари и техничари за уметничку обраду дрвета Покрајинског завода за заштиту споменика културе у континуитету су на Светој гори пун две деценије. Након конзервације и рестаурације иконостаса у Испосници Светог Саве у Кареји, као и тамошњег фрескоживописа, а потом и иконостаса у зимској капели хиландарског конака у Кареји, тим Завода се преместио у сам манастир, тачније у оближњи стари млин који је претворен у конзерваторску радионицу. Најпре се радило на конзервацији и рестаурацији икона из манастирске ризнице и на иконостасу Митрополита Симеона из 1635. да би Сабор стараца одлучио да Заводу повери и обнову ентеријера у Милутиновој цркви.

Јачи ослонац

За трон Светих апостола Петра и Павла морали смо да направимо цео нови носач, јер на старом је било свега, почев од тога да су укуцане паркет лајсне – појашњава Синиша Зековић. – Такође смо га мало и проширили како бисмо могли да предњи део ослонимо ван каменог стуба. Наиме, тај стуб у свом подножју има проширења, „јастуке”, који су при томе још и мало криви, те смо унутрашњу греду мало извукли и ставили је на под, како би ипак имала јачи ослонац. 

На крају смо, по завршетку новог носача, аплицирали припадајуће стране трона које смо у међувремену реконструисали, конзервирали, позлатили... 

Ови сложени радови почели су реконструкцијом Часне трпеза, а потом је на ред дошао трон у којем је легендарна Тројеручица. Основе трона су биле дрводељски израђене у другој половини 18. века, отприлике у време када је настао и садашњи иконостас, док су парапети, односно доња зона и сам рам са заштитним стаклом, иза којег је чудотворна икона, направљени потпуном другим стилом почетком 20. века. Након што су накнадне интервенције скинуте, парапети су доведени у склад са основама трона, те је он данас стилски у потпуности уједначен. Истовремено су делимично рестаурирана и потом позлаћена постоља с крунама и остатак пластике горње зоне трона. Потом су редом обнављани тронови Светог Николе и Света Три јерарха, а у лањској кампањи завршена је и реконструкција тронова Светог Димитрија, Сабора Архангела Михајила, као и Светих апостола Петра и Павла. Након завршених претходних конзерваторско-рестаураторских радова на троновима, екипа вајара-конзерватора почела за израдом нових парапетних плоча које је и овде ваљало стилски ускладити. Највећи део дуборезачких радова заправо је урађен у петроварадинској радионици Завода, да би у хиландарском млину дуборез био финализован, а ту су изведени и позлатарски радови. 

Паралелно с тим уређењем мобилијара Милутинове цркве стручни тим Завода је прошле године обновио и три неколико векова старе иконе из келије Моливоклисија. Са икона су поскидани накнадни премази, иконе су очишћене до оригиналног слоја, затим су „пломбиране” да би у коначниви био урађен ретуш недостајућих делова и стављен нови заштитни лак. У сваком случају, ако све буде текло по плану, тим Завода враћа на Свету гору после Ускрса, када ће и започети радови на Богородичином и Христовом трону из припрате Милутинове цркве. И тада ће две фреске с почетка приче поново обасјати зраци сунца.

Мирослав Стајић