DVE VREDNE FRESKE SA SVETE GORE BILE SU U SENCI ČAK DVA I PO VEKA Pogledajte ekskluzivne fotografije ovog blaga koje je ugledalo svetlost dana! Evo šta će s njima biti

Istina, samo na kratko, koliko je konzervatorima Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture bilo potrebno da Bogorodičin i tron Gospoda Isusa Hrista, koji su sve te godine naslonjeni na zid i tako potpuno zaklanjaju freske, demontiraju kako bi pripremili elaborat za ovogodišnju kampanju u okviru koje će početi proces konzervacije i restauracije ova dva vredna artefakta, koja krase jednu od najlepših i najmonumentalnijih građevina na celoj Svetoj gori... 

U cilju izrade elaborata bilo je, naime, potrebno izvršiti ispitivačke radove na oba trona što je podrazumevalo, nakon njihovog demotiranja, detaljan pregled duborezne dekoracije, uvid u stanje originalne pozlate, analizu nosača oba trona. A kada su tronovi već demontirani, odnosno pomereni, urađena je i vizuelna inspekcija dvaju fresaka, tokom koje su konstatovana ozbiljna oštećenja nastala pre svega pričvršćivanjem tronova za zid. 

Na kraju, nakon što su klinovi, kojima su Bogorodičin i Hristov tron bili zakovani, zamenjeni lako uklonjivim šrafovima, oni su vraćeni na svoje pređašnje mesto, te su tako freske ponovo zaklonjene i tako će ostati do proleća, kada će početi radovi na obnovi tronova. Ako je za utehu, sad je već izvesno da će pomenuta dva trona biti izmeštena sa dosadašnje pozicije, upravo kako bi se stvorili uslovi za potpuni izalazak fresaka Hrista i Bogorodice iz vekovne senke. 

Same te freske, kako za „Dnevnik“ otkriva slikar-konzervator Siniša Zeković, koji ispred Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture rukovodi radovima na Svetoj gori, oslikane su 1803, ali je velika verovatnoća da se ispod njih nalazi originalno zidno slikarstvo iz doba kralja Milutina. Naime, pokazalo se da su i na većini drugih kompozicija preslikanih početkom 19. veka majstori uglavnom ponavljali stare scene i figure, tako da se uklanjanjem gornjeg sloja boje dolazilo do prvobitnih fresaka. No, o tome će se sa sigurnošću moći govoriti tek kada se stvore uslovi za istraživačke radove na samim freskama. U međuvremenu, stručni tim Zavoda će se pripremati za ono što im neposredno predstoji, a to je potpuna obnova Bogorodičinog i Hristovog trona, za šta će realno biti potrebno oko dve godine. 

Freske su oslikane 1803, ali je velika verovatnoća da se ispod njih nalazi originalno zidno slikarstvo iz doba kralja Milutina

Podsetimo, slikari konzervatori, duboresci, pozlatari i tehničari za umetničku obradu drveta Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture u kontinuitetu su na Svetoj gori pun dve decenije. Nakon konzervacije i restauracije ikonostasa u Isposnici Svetog Save u Kareji, kao i tamošnjeg freskoživopisa, a potom i ikonostasa u zimskoj kapeli hilandarskog konaka u Kareji, tim Zavoda se premestio u sam manastir, tačnije u obližnji stari mlin koji je pretvoren u konzervatorsku radionicu. Najpre se radilo na konzervaciji i restauraciji ikona iz manastirske riznice i na ikonostasu Mitropolita Simeona iz 1635. da bi Sabor staraca odlučio da Zavodu poveri i obnovu enterijera u Milutinovoj crkvi.

Jači oslonac

Za tron Svetih apostola Petra i Pavla morali smo da napravimo ceo novi nosač, jer na starom je bilo svega, počev od toga da su ukucane parket lajsne – pojašnjava Siniša Zeković. – Takođe smo ga malo i proširili kako bismo mogli da prednji deo oslonimo van kamenog stuba. Naime, taj stub u svom podnožju ima proširenja, „jastuke”, koji su pri tome još i malo krivi, te smo unutrašnju gredu malo izvukli i stavili je na pod, kako bi ipak imala jači oslonac. 

Na kraju smo, po završetku novog nosača, aplicirali pripadajuće strane trona koje smo u međuvremenu rekonstruisali, konzervirali, pozlatili... 

Ovi složeni radovi počeli su rekonstrukcijom Časne trpeza, a potom je na red došao tron u kojem je legendarna Trojeručica. Osnove trona su bile drvodeljski izrađene u drugoj polovini 18. veka, otprilike u vreme kada je nastao i sadašnji ikonostas, dok su parapeti, odnosno donja zona i sam ram sa zaštitnim staklom, iza kojeg je čudotvorna ikona, napravljeni potpunom drugim stilom početkom 20. veka. Nakon što su naknadne intervencije skinute, parapeti su dovedeni u sklad sa osnovama trona, te je on danas stilski u potpunosti ujednačen. Istovremeno su delimično restaurirana i potom pozlaćena postolja s krunama i ostatak plastike gornje zone trona. Potom su redom obnavljani tronovi Svetog Nikole i Sveta Tri jerarha, a u lanjskoj kampanji završena je i rekonstrukcija tronova Svetog Dimitrija, Sabora Arhangela Mihajila, kao i Svetih apostola Petra i Pavla. Nakon završenih prethodnih konzervatorsko-restauratorskih radova na tronovima, ekipa vajara-konzervatora počela za izradom novih parapetnih ploča koje je i ovde valjalo stilski uskladiti. Najveći deo duborezačkih radova zapravo je urađen u petrovaradinskoj radionici Zavoda, da bi u hilandarskom mlinu duborez bio finalizovan, a tu su izvedeni i pozlatarski radovi. 

Paralelno s tim uređenjem mobilijara Milutinove crkve stručni tim Zavoda je prošle godine obnovio i tri nekoliko vekova stare ikone iz kelije Molivoklisija. Sa ikona su poskidani naknadni premazi, ikone su očišćene do originalnog sloja, zatim su „plombirane” da bi u konačnivi bio urađen retuš nedostajućih delova i stavljen novi zaštitni lak. U svakom slučaju, ako sve bude teklo po planu, tim Zavoda vraća na Svetu goru posle Uskrsa, kada će i započeti radovi na Bogorodičinom i Hristovom tronu iz priprate Milutinove crkve. I tada će dve freske s početka priče ponovo obasjati zraci sunca.

Miroslav Stajić